Rast kursa i pad interesovanja
Amadeo je poreklom iz Verone, grada ljubavi. Sa 16 godina upisao je vojnu akademiju, tačnije mornaricu. Nekoliko godina je proveo kao mornar, ali se potom predomislio i upisao filologiju.
„Volim jezike, ja sam filolog, na fakultetu sam učio ruski i engleski. Kada sam se upisao na studije 1995. godine, italijanske kompanije su već bukvalno hrlile u Rusiju. U tome sam video mogućnost za sebe i počeo sam da izučavam ruski jezik“, kaže Ćiđersa.
Ispostavilo se da je to bio vrlo dobar korak, a našeg sagovornika su pozvali da radi u italijanskoj firmi u ruskoj republici Komi.
„Prvi utisak je — sneg. Mnogo snega. Bila je jesen, ali već je bilo i mraza. Ali meni to ne smeta od kada sam od ruskih prijatelja naučio da se zimi čovek mora toplo obući. Uhta, grad u republici Komi, veoma se razlikuje od Moskve. Tamo je sve jeftinije, ali su i plate značajno niže nego u prestonici. U početku su prema meni meštani bili podozrivi, ali ih je kupilo moje poznavanje ruskog jezika. I dan-danas imam dobre prijatelje u republici Komi, iako tamo ne živim već nekoliko godina“, objašnjava Italijan.
U republici Komi, Amadeo Ćiđersa je živeo dve godine, a onda se preselio u Odincovo, gradić u okolini Moskve, a potom u grad Tver, pa u Kalugu i na kraju u Moskvu. Pre nekoliko godina naš sagovornik je otvorio svoje preduzeće.
„Otvorio sam firmu koja se bavi pružanjem različitih poslovnih usluga, radim praktično sve ono što sam naučio tokom svog boravka u Rusiji, radeći na visokim pozicijama. Sada svoje iskustvo prenosim drugima, strancima, posebno Italijanima koji žele da rade u Rusiji“, kaže Ćiđersa.
Kako kaže Amadeo, sankcije su značajno uticale na biznis u Rusiji. Mnoge kompanije, kao i ranije, žele da sarađuju sa Rusijom, ali sada je to otežano.
„Naši preduzetnici kao i ranije imaju negativan stav prema sankcijama, jer gube mnogo novca. Neke firme su morale potpuno da zatvore svoja vrata. Rusko tržište je jako interesantno, ono se tek razvija. Sad se i zbog kolebanja kursa rublje smanjio obim trgovine“, kaže naš sagovornik.
Prema rečima Amadea, gubitke ne beleži samo biznis, već i turizam. Prijatelji našeg sagovornika tvrde da je sada značajno manje ruskih turista u Italiji.
„Rupa“ u režimu sankcija
Ipak, prema rečima „našeg Italijana“, mnogi italijanski biznismeni su odlučili da ne čekaju zvanični kraj sankcija, već su našli način da zaobiđu prepreke.
„Biznismeni koji su otvorili oči dolaze u Rusiju i očigledno dobijaju određene olakšice, otvaraju ovde svoja preduzeća. Rekao bih da su to vrlo pametni ljudi i da prave dobre poteze. Oni ne čekaju kraj sankcija, već su jednostavno došli da nađu način da rade u Rusiji. Italijanski preduzetnici sve ono što bi izvozili iz Italije, sada prave na licu mesta, na primer mocarelu od ruskog mleka. Da, govore da je i vazduh drugačiji, a i mleko, pa na kraju i ukus, ali ipak mocarela se pravi i ovde u Rusiji. Važno je preneti italijansku tehnologiju i napraviti dobar sir u Rusiji“, zaključuje Amadeo.
U budućnosti će ipak, prema mišljenju ovog biznismena, italijanske firme izgubiti deo ruskog tržišta.
Ruska duša
Za 12 godina, koliko živi u Rusiji, Amadeo je dobro proučio mentalitet Rusa i pronikao je u kulturu. Zaljubio se u nacionalnu rusku kuhinju i čak naučio da sprema neka jela, iako se italijanska kuhinja smatra jednom od najpoznatijih na svetu.
„Nisam od onih Italijana koji u Rusiju putuju sa koferom makarona. Vidim po internetu da ima mojih sunarodnika koji se raspituju gde u Moskvi može da se pojede dobra pica. Ne razumem zašto čovek ne može da ode u gruzijski ili uzbekistanski restoran, da ne govorim o ruskim restoranima. Pa i to je deo kulture drugog naroda. Poznavanje jezika otvara mnoga vrata, a tek želja da se upozna druga kultura, ona jednostavno čini čoveka bogatijim“, kaže nesuđeni italijanski mornar.
Amadeo osim svojih redovnih poslovnih obaveza, predaje italijanski u privatnoj školi jezika, ali i na međunarodnom odeljenju Ruskog nacionalnog medicinskog univerziteta. Porodica Amadea živi u Italiji i on često predlaže bratu da dođe u Rusiju, ali brat za sad odbija.
„Moj brat smatra da je u Rusiji uvek hladno, da po ulicama idu medvedi, da je sve sivo — i nebo i zgrade. Ne vredi, slao sam mu i predivne fotografije sa Crvenog trga, iz parkova sa mnogo cveća i predivnim travnjacima, a on odbija. Ali interesantno je na primer da sam slučajno na ulici u Moskvi sreo prijatelja iz Italije, kojeg nisam video 24 godine“, kaže naš sagovornik.
Na pitanje kada će konačno nestati stereotipi, Amadeo sleže ramenima. Rusija je za Evropu i dalje nepoznanica.
