Na osnovu prvih procena, kineska Nacionalna komisija za vanredne situacije saopštila je da je u zemljotresu u zabačenom regionu u provinciji Sičuan oštećeno oko 130.000 kuća, prenosi francuska agencija.
Zvanična kineska novinska agencija „Sinhua“ javila je da je pet osoba smrtno stradalo, dok je 60 ljudi povređeno, među kojima je 30 njih u kritičnom stanju, ali kineska Nacionalna komisija procenjuje da je čak oko sto ljudi poginulo, na osnovu popisa stanovništva iz 2010. u tom planinskom, oskudno naseljenom kraju.
Epicentar zemljotresa je bio 200 kilometara severozapadno od Guangjuena, u Sičuanu, i dogodio se na dubini od 32 kilometra, preneo je Rojters.
„Sinhua“ izveštava da je usled zemljotresa došlo do oštećenja na pojedinim objektima i da su vlasti organizovale mlađe ljude da pomognu u evaukaciji manjeg broja stanovnika u okrugu Žuidžajgou.
Više od 600 vatrogasaca i vojnika raspoređeno je u pogođenoj oblasti, prenosi list „Pipls dejli“
Društvo Crvenog krsta Kine saopštilo je da je rasporedilo stručnjake za vanredne situacije i volontere radi pružanja pomoći ugroženom stanovništvu.
„Zemljotres se dogodio tokom noći, komunikacione linije i struja su u prekidu, a ljudi su svakako u šoku i strahu“, rekla je Gvendlin Pang, portparolka Međunarodnog saveza Crvenog krsta i Crvenog polumeseca u Kini.
Prema njenim rečima, trebaće vremena da se utvrde tačne razmere štete i broj žrtava.
Pogođeni region — okrug Žuidžajgou — jedan je od najpoznatijih nacionalnih parkova u Kini, poznat po jezerima, a upisan je i u Uneskovu listu svetske baštine.
Više od 38.000 ljudi posetilo je danas to turističko mesto, navodi „Sinhua“.
Vlasnica tamošnjeg restorana Tang Sešeng pobegla je iz svog objekta nakon što je osetila da joj tlo ispod nogu podrhtava.
„Bila sam u Žuidžajgouu i kada se tamo 2008. godine dogodio poslednji veliki zemljotres, pa sam znala šta je to. Ovog puta se osetilo čak i jače“, rekla je ona u telefonskoj izjavi francuskoj agenciji.
Kako je navela, ljudi su izašli iz kuća i seli na veliki trg u centru mesta, daleko od visokih zgrada, bojeći se da se vrate unutra iz straha da se zidovi ne obruše.
Mnogi su, kaže, sedeli i u automobilima, verujući da je tamo bezbednije.
„Ljudi nisu smeli da se vrate po novac niti odeću, svi smo samo istrčali napolje“, kaže ova meštanka.
Tanjug
