Saradnja Ruskog geografskog društva i nedavno otvorenog Srpsko-ruskog geografskog centra predviđa mnogobrojna dešavanja, ali jedno od najinteresantnijih je svakako razmena studenata i učešće naših geografa u brojnim ekspedicijama koje se organizuju širom Rusije.
Jedna od tih ekspedicija, na kojima su učestvovali mladi srpski geografi bila je na ostrvu Hogland u Finskom zalivu, gde se još 1788. godine vodila bitka kod Hoglanda između švedske i ruske vojske, a potom je to ostrvo bilo i veliko poprište prilikom ratova sa fašističkom Nemačkom.
Dakle, reč je o teritoriji koja je mnogo puta menjala svog vlasnika — prvo je bila deo Rusije, potom nije bila u njenom sastavu, da bi na kraju ipak završila kao deo Ruske Federacije. Ta ekspedicija u većoj meri liči na areheološku potragu za ostacima poginulih vojnika, objašnjava izvršni direktor Ruskog geografskog društva Artjom Manukjan.
Pored toga, kako kaže, tamo se i dalje nalaze brojni vojni predmeti fašističke Nemačke. „Mi sve te predmete pronalazimo, čistimo, pakujemo i potom šaljemo po muzejima. Prošle godine pronašli smo ostatke poginulih pilota jednog aviona za koje se smatralo da su nestali bez traga“, započinje svoju priču Manukjan.
„Naime, do prošle godine se mislilo da je posada tog oborenog aviona nestala, međutim, pretraživanjem raznoraznih dokumenata uspeli smo da utvrdimo njihova imena i da pronađemo njihovu rodbinu. Ubrzo zatim smo pozvali njihove unuke i praunuke i na ostrvu Hogland održali malu ceremoniju i podigli spomenik palim pilotima“, nastavlja Mankujan.
Iako su ovakvi slučajevi samo pojedinačni, Manukjan smatra da je rad Ruskog geografskog društva izuzetno bitan za istoriju, jer ove ekspedicije uspevaju da urade ono što niko pre njih nije. „Trenutno se u Rusiji odvija proces obnove spomenika poginulih u Drugom svetskom ratu. Ministarstvo odbrane stvara ogromne elektronske baze gde ljudi mogu da pronađu svoje rođake koji su poginuli ili nestali. Ovo je naš doprinos“, dodaje.
Sa druge strane, Ilija Gurov, Manukjanov zamenik, kaže da su ostrva u Finskom zalivu prava riznica vojne tehnike iz vremena Drugog svetskog rata.
„Teško je pretpostaviti da tako nešto postoji u srcu Evrope, međutim u Rusiji toga ima. Pojedini delovi zemlje su i dalje takvi kako je to izgledalo za vreme rata 1942. i 1943. godine. Ta vojna tehnika je praktično netaknuta, tako da sve te jedinstvene stvari, koje je nemoguće videti nigde drugde, tamo još uvek stoje. Pojedini objekti su, doduše, prebačeni u muzeje, neki su već restaurirani i moguće je videti ih kao originale“, objašnjava on.
Gurov takođe kaže da su sve ekspedicije Ruskog geografskog društva svojevrsna provera sopstvene izdržljivosti s obzirom da se tokom njenog trajanja spava u šatorima, a katkad su vremenski uslovi prilično izazovni.
Predstavnici Srbije učestvovali su i na još jednoj ekspediciji „Kizil Kuragina“, koja se održava u Tuvi i Krasnojarskom kraju i predstavlja celokupan niz od preko 70 arheoloških spomenika koji se prostiru duž železničke pruge Elegest — Kizil — Kuragino.
„Tamo se takođe spavalo u šatorima, bilo je i perioda kada je bilo izuzetno hladno, to su zaista izazovne situacije. Ja kao geograf mogu da kažem da se baš u takvim stvarima spoznaje karakter ljudi. Posao je naporan, svi moraju da rade skladno, počev od pripreme hrane, pa sve do opstanka u teškim uslovima. Mnogi učesnici ekspedicije potom ostaju doživotni prijatelji, katkad se i stvaraju brakovi. To je jedna velika škola života“, dodaje Gurov.
Predstavnici Ruskog geografskog društva rekli su da je u toku još jedna veoma interesantna ekspedicija na Kurliskim ostrvima, ali da je još uvek rano govoriti o mogućnosti učešća srpskih geografa u njima, s obzirom da su u pitanju ostrva vulkanskog porekla, stoga je veoma rizično na tim lokacijama organizovati međunarodna dešavanja uzimajući u obzir pravne posledice.
„U pitanju je ostrvo Šumšu, tamo takođe sprovodimo arheološku ekspediciju. Međutim, kad budemo videli rezultate ovogodišnje ekspedicije, biće nam jasnije da li ćemo moći nešto da ponudimo međunarodnoj zajednici“, zaključuje Manukjan.
