Ovako misiju Rusije i njeno mesto u svetu vidi Vladimir Kolosov, potpredsednik Ruskog geografskog društva, koje otvara filijalu u Srbiji. Predsednik Društva je ministar odbrane Sergej Šojgu, a predsendik Pokroviteljskog saveta lično predsednik Rusije Vladimir Putin, što ukazuje na značaj koji ta organizacija ima u Rusiji.
Društvo je osnovano 1845. godine i uvek je bilo tesno povezano sa rešavanjem važnih zadataka u životu zemlje, kaže u emisiji „Sputnjik intervju“ Kolosov, koji kao najvažniji današnji zadatak vidi patriotsko vaspitanje kroz širenje geografskih znanja. Predsednik Centra za razvoj filijale Društva u Srbiji Dušan Bajatović podseća da je društvo menjalo Statut da bi Srbija kao jedina zemlja van Zajednice nezavisnih država mogla da postane njegov član.
Ta saradnja traje od 2014, a ovim je samo ozvaničena, kaže Bajatović. Primera radi, samo tokom leta 2015. studenti Geografskog i drugih fakulteta Univerziteta u Beogradu učestvovali su u tri naučne ekspedicije u Rusiji u Finskom zalivu i Krasnojarskom kraju, koje je finansiralo Društvo. Prošle godne organizovan je prvi letnji srpsko-ruski ekološko-geografski kamp, a sve s ciljem da što više mladih iz Srbije upozna prirodne lepote, društvo i običaje Rusije i obrnuto.
U aktivnosti Ruskog geografskog društva spada i izdavanje knjiga, atlasa, turističkih informatora, organizovanje prezentacija, kao i očuvanje prirodne sredine i retkih vrsta biljaka i životinja.
Ideja je da se preko filijale omogući razmena i upoznavanje mladih ljudi iz Srbije i Rusije, koja nas je uvek podržavala, a i Srbija nju, kaže Bajatović i dodaje da je ovo novi kolosek za proširenje saradnje dveju zemalja povezanih kroz istoriju.
Kolosov kaže da je omladina jedna od ciljnih grupa Društva i da se u tom smislu planiraju razmene studentskih i omladinskih delegacija, organizovanje letnjih škola, studenskih praksi, ali i zajedničke ekspedicije, simpozijumi, izložbe, festivali i saradnja univerziteta i naučnih institucija.
„Aktivnost Ruskog geografskog društva je u velikoj meri zasnovana na grantovima, tj na inicijativama iz baze, od istraživača, omladinaca koji u svojim projektima predlažu vrlo interesantne ideje i koje će, nadam se, naš centar moći da podrži“, kaže Kolosov i precizira da je za te svrhe na zasedanju Centra za razvoj već utvrđen budžet Društva za ovu godinu.
Prema rečima Bajatovića, u Srbiji radi niz uspešnih preduzeća sa ruskim kapitalom, ali ima i dosta običnih ljudi i biznismena koji su spremni da finansijski pomognu rad Društva u Srbiji. Budžet koji smo utvrdili je stotinak hiljada evra na godišnjem nivou za sve te projekte. Siguran sam da ćemo naći, recimo, sto donatora koji su u stanju da daju po hiljadu evra na godišnjem nivou da bi jedna ovakva organizacija radila“, uveren je Bajatović.
Po njegovom mišljenju, rad Društva važan je i za jačanje srpskog identiteta, jer se radi o dve slovenske zemlje i dva pravoslavna naroda, ali to ne isključuje multikulturalnost. Evropa, dodaje on, može da prepiše od Rusije recept za očuvanje tradicija i identiteta malih naroda. Istovremeno, u Srbiji raste interesovanje pre svega mladih i buntovnih ljudi za multipolaran model sveta, kaže Bajatović.
„Mi treba da iskoristimo priliku što imamo značajne partnere na istoku, a Rusija je za identitet Srba, a čini mi se i u političkom smislu, danas verovatno najvažniji partner kog Srbija može da ima“, ističe on.
Objašnjavajući zašto je za Srbiju važno da sačuva multivektorsku politiku, Bajatović kaže da je to jedan od načina zaštite nacionalnog identiteta od posledica globalizacije, jer ako ste osuđeni na samo jedan izvor kapitala osuđeni ste i da robujete tom izvoru kapitala.
„S druge strane, mi smo zemlja koja rešava mnoge nacionalne probleme — Kosovo, Republika Srpska, ekonomska i socijalna pitanja. Ako se oslonite samo na jednu vrstu centra moći, bojim se da ćete od njih dobiti jednu vrstu diktata kako ta pitanja da rešite, i to sigurno neće biti u skladu sa vašim interesima. U tom smislu je potrebna ta ravnoteža prisustva i zato nam je važna Rusija, zato su nam važne investicije iz Kine, a što je najvažnije, one nam u UN pomažu da usporavamo neke negativne procese, ako ne i da ih sprečimo do kraja“, navodi Bajatović.
Kako ističe, Srbija teži Evropskoj uniji, ali sama Unija ima svoje probleme i instalirane greške i pitanje je kako će ih prevazići, a „da li mi baš treba da žurimo u taj evropski savez ili to treba da shvatimo kao civilizacijsku stvar i put ka uređenju svoje države jesu pitanja o kojima se raspravlja danas u Srbiji“.
Rusija nam je, dodaje on, važna zato što nam je iskren prijatelj, zato što nam omogućava ravnotežu prema drugima u zaštiti naših nacionalnih, državnih, pa i političkih i ekonomskih interesa. Kad kažu iz Rusije da ne mogu biti veći Srbi od Srba, to znači da mi sami u svakom momentu treba da znamo šta hoćemo, i na planu spoljne politike, i na planu rešavanja otvorenih nacionalnih pitanja, zaključuje Bajatović.
