Gostujući u Dnevniku RTS-a, Nikola Selaković je kazao da srpski narod ima pravo da traži mesto opstanka u globalnom svetu.
Ističe da je cilj deklaracije očuvanje srpskog jezika i srpske kulture.
Selaković navodi da opasnost kojoj su izloženi srpski jezik i srpska kultura ne postoji samo kod generacija Srba koji su u rasejanju, već je to vidljivo i u okruženju, na teritorijama na kojima Srbi žive vekovima, a na kojima su im ugroženi jezik i opstanak.
„Kad nema jezika, nema ni naroda“, poručuje Selaković.
Dodaje da će biti predložene određene mere koje će pomoći da se sačuvaju jezik, pismo i identitet.
Selaković je naveo i pozitivno iskustvo iz Švajcarske gde je na „fantastičan odjek“ naišao pokušaj srpskog ministarstva da se sačuva srpski jezik kroz inicijative putem ambasada.
Kako je rekao, najnormalnija stvar u svetu su institucije kao što su nemački Geteov institut ili španski Institut Servantes.
„Zašto mi ne bismo imali naš institut?“, upitao je Selaković.
Ističe da se ide ka tome da to bude deklarativni i pravni akt koji će usvojiti najviša zakonodavna tela Srbije i RS i dodaje da nije reč o pitanju koje tretira teritorijalni status Srbije i RS.
„Srbija je primer garancije prava manjina. Ništa više od toga ne tražimo za Srbe u drugim državama regiona“, kaže Selaković.
Dijalog o Kosovu — zadovoljavajući
Govoreći o pozivu predsednika Vučića na unutrašnji dijalog o Kosmetu, Selaković napominje da je to najvažnije političko pitanje.
Kaže da je predsednik zadovoljan načinom na koji je njegova inicijativa naišla na odjek u javnosti.
Selaković kaže da se o toj temi govori i da su se dosad u najvećoj meri čule dve vrste mišljenja — ona koja kažu da je potrebno održavati status kvo i ona koja kažu da bi Kosovo trebalo predati Albancima.
„Ni jedan, ni drugi stav nisu dobri, to su dve krajnosti koje ne korespondiraju sa realnim stanjem. Realno stanje je da status kvo tihim putem vodi ka nestajanju Srba na KiM. A taj drugi stav nije prihvatljiv. Šta da damo Albancima? Ono što je naše i ono gde Srbi čine većinu?“, rekao je Selaković.
Poručuje da Srbija mora određene stvari da raščisti sama sa sobom i da ne živi u utopijama.
„Dijalog je počeo da se odvija na dobar i zadovoljavajući način“, rekao je Selaković i dodao da bi jednog dana mogao da bude institucionalizovan.
Objašnjava da nije reč o dijalogu gde sede dvoje, troje ili 20 ljudi i pričaju, već u njemu učestvuje javnost, mediji, akademska zajednica, nevladine organizacije…
