Lavrov je nakon susreta s Tilersonom izjavio da je novi američki zakon o antiruskim sankcijama samo još jedna karika u lancu neprijateljskih i za međunarodnu stabilnost opasnih koraka, kao i da je naneo snažan udarac perspektivama bilateralne saradnje.
On je, međutim, naglasio da je Rusija spremna za normalizaciju dijaloga ukoliko Vašington odustane od politike konfrontacije koja, kako je rekao, uključuje i nezakonito blokiranje ruske diplomatske imovine od decembra prošle godine.
Najobimnije sankcije dosad
Podsetimo, SAD su uvele za poslednje tri godine najobimnije sankcije Rusiji — usmerene, između ostalog, i protiv ruskog energetskog sektora.
Moskva je taj potez Vašingtona nazvala „drskošću“ i „početkom trgovinskog rata“, i kao odgovor uvela kontramere koje, za početak, predviđaju značajno smanjenje broja zaposlenih u američkim diplomatskim predstavništvima u Rusiji.
Državni sekretar SAD Reks Tilerson najavio je da će SAD odgovoriti na zahtev Moskve za smanjenje američke diplomatske misije u Rusiji do 1. septembra, ali nije naveo kako tačno Vašington namerava da odgovori.
Tilerson je u Manili Lavrovu postavio nekoliko pitanja povodom ruske odluke. Naglasio je da SAD žele da sarađuju s Rusijom, i da nemaju nameru da prekidaju sve bilateralne veze zbog određenih nesuglasica. Izrazio je uverenje da postojeći problemi mogu da budu rešeni, i dodao da američke vlasti na odnose Rusije i SAD gledaju s pragmatizmom.
Posledice po ceo svet
Aleksandar Gusev, Direktor instituta za strateško planiranje, u razgovoru za Sputnjik na pitanje kakav odgovor Vašingtona očekuje, kaže da će Amerikanci najverovatnije odgovoriti u skladu s principom „oko za oko, zub za zub“.
„To automatski znači nastavak konfrontacionog rata — ali to je nedopustivo, jer bi moglo da dovede do proterivanja svih ruskih i američkih diplomata, kao i do prekida diplomatskih odnosa. Šta će onda biti?!“, pita se Gusev.
On smatra da do prekida ipak neće doći, jer bi to, kako kaže, imalo veoma ozbiljne posledice po ceo svet.
„Amerikanci su toga svesni, kao što su svega svesni i u Moskvi. Međutim, postoji realna mogućnost da će SAD pritisnuti svoje evropske kolege — iz Velike Britanije, Nemačke i Francuske — da im se pridruže u konfiskovanju diplomatske imovine i proterivanju ruskih diplomata. Diplomatski rat trenutno se vodi između Rusije i SAD, ali Vašington bi veoma lako, ako poželi, mogao da ga „proširi“ i na evropske zemlje. Bio bi to, praktično, američki odgovor Rusiji“, kaže Gusev na kraju razgovora za Sputnjik.