Iako je Turska najpoznatiji zatočenik politizacije članstva u EU, konstatuje za Sputnjik Aleksandar Mitić iz Centra za strateške alternative, najeklatantniji današnji primer je Srbija kojoj se jasno poručuje da čak i ako ispuni takozvane objektivne kriterijume, neće moći da uđe u EU bez jasnog odricanja od Kosova i Metohije i strateških odnosa sa Republikom Srpskom i Rusijom.
Čini se da mantra evropskih zvaničnika o standardima koju Srbiji ponavljaju 17 godina važi samo kad tim istim zvaničnicima i njihovim državama to u tom trenutku odgovara, a onda na red dođe — politika.
Kraj femkanja, prija otrežnjenje
Najnovija u nizu takvih briselskih poruka je izjava predsednika Evropske komisije Žan-Klod Junkera da nije za to da se zemlje Zapadnog Balkana uskoro pridruže Evropskoj uniji. Junker je, doista, istovremeno upozorio da ukoliko države regiona budu lišene evropske perspektive, „ponovo ćemo doživeti ono što smo doživeli ’90-ih“.
Gospodinu Junkeru se mora priznati makar jedna stvar, naglašava analitičar Đorđe Vukadinović, a to je da je bio prilično iskren i da je javno i glasno rekao ono što većina funkcionera EU, pa i najviših zvaničnika najvažnijih zemalja, realno misli.
Predsednik Evropske komisije, dodaje Vukadinović za Sputnjik, ne mora da se na taj način femka i on je brutalno učinio ono što oni koji više kritički gledaju na stanje stvari u EU i na proces pridruživanja EU govore već godinama.
„Čitava fama oko priključenja EU, a naročito fama oko ispunjavanja standarda, jeste priča za malu, naivnu i lakovernu balkansku dečicu, odnosno lokalne političke elite koje iskreno veruju ili se verovatnije prave da veruju u tu bajku, a u suštini se radi o dosta ogoljenim i providnim, rekao bih, prizemnim političkim, geopolitičkim i ekonomskim interesima, i gotovo ni o čemu drugom“, kategoričan je Vukadinović.
Čitava priča o vrednostima i evropskim standardima je pala u vodu više puta u prethodnih 10-15 godina, podvlači Vukadinović, a najviše je pala u vodu na priči o Balkanu i posebno o Srbiji i Srbima jer su dvostruki standardi toliko puta manifestovani.
Za članstvo u EU je neophodno ispuniti niz objektivnih standarda, podseća Aleksandar Mitić, ali u slučaju EU, objektivni standardi kao kriterijum važe samo za države koje su spoljnopolitički i kulturološki vrednosno već vezane za evroatlantski prostor.
Tek će da smišljaju izgovore
Takvi kriterijumi bi mogli da važe, na primer za Švajcarsku, Island i za Norvešku, koje, kao što znamo, ne žele da postanu deo EU, navodi Mitić, a s druge strane smo na primeru Rumunije i Bugarske videli kako preovladava geopolitički rezon i kako se objektivni standardi relativizuju.
„Sa druge strane, jasno je da ne postoji apsolutno nikakva volja za proširenjem unutar EU. Taj takozvani zamor od proširenja traje još od 2004, dakle punih 13 godina, a pogoršali su ga članstvo Bugarske i Rumunije, ekonomska i migrantska kriza i ’bregzit‘. Stoga valja očekivati da se ubuduće objektivni standardi koriste samo kao izgovor za vrlo jasnu političku pozadinu odluke o proširenju EU“, upozorava Mitić za Sputnjik.
Ako briselski zvaničnici govore iskreno, rezonuje Đorđe Vukadinović, onda su spremni da progledaju kroz prste ili bace pod noge razne standarde i evropske vrednosti da bi ispunili neke svoje geopolitičke i ekonomske ciljeve.
„Kad je reč o Balkanu i Srbiji, to je u ovom trenutku nezavisnost Kosova i sve stvari koje podržavaju proces punog osamostaljivanja takozvane države Kosovo. To je glavni kriterijum kojim mere stepen napretka Srbije na putu evrointegracija, a sve ovo drugo je više ili manje sekundarno“, napominje Vukadinović.
S druge strane kad Amerikanci govore o istoj toj stvari, a oni se vrlo često i rado izjašnjavaju o evrointegracijama Zapadnog Balkana, njima je, prema Vukadinovićevom mišljenju, najvažnija Rusija.
Dakle, zaključuje Vukadinović, bilo da je u pitanju ono što govore Amerikanci ili ono što češće govore evropski zvaničnici — nema kriterijuma, nema standarda, sve zavisi od političke volje i ad hok procena političkih interesa najvažnijih članica EU i SAD.
