Odbijanje da se registrujete na društvenim mrežama ne znači da vam je privatnost 100 odsto zaštićena. Studija Davida Garsije iz švajcarskog Federalnog instituta za tehnologiju u Cirihu pokazuje da društvene mreže imaju algoritme koji mogu da otkriju informacije i o ljudima koji ih ne koriste i to pomoću podataka iz njihovog neposrednog okruženja. Na primer, društvena mreža ima pristup listi kontakata svojih korisnika na kojoj se, u najvećem broju slučajeva, nalaze i ljudi koji nisu registrovani na njoj.
Taj fenomen je dobio ime „profil u senci“. Dakle, vi nemate konvencionalni, već uslovni profil na društvenim mrežama, čak i ako se na njima nikada niste registrovali ili čak i ako jeste, ali niste dali saglasnost za korišćenje vaših podataka.
S obzirom na to da je kompanijama vlasnicama društvenih mreža najčešće neugodno da priznaju postojanje tog fenomena, David Garsija je za dokazivanje njegovog postojanja koristio metod koji je nazvao internet-arheologija. Metod podrazumeva ispitivanje „koraka“ sajtova koji više ne postoje. U ovom slučaju, istraživači su ispitivali rad društvene mreže Frendster koja je prestala da postoji. Zadatak istraživanja je bio da se dokaže kako su i koliko informacije o njenim korisnicima pogodne i korisne za dobijanje podataka o ljudima koji na toj društvenoj mreži nikada nisu imali profil niti su se na njoj registrovali.
U studiji su se posmatrala dva faktora: seksualna orijentacija i odnos prema ljudima koji nisu registrovani na sajtu, ali se nalaze u spisku kontakata njegovih korisnika. Došlo se do zaključka da je putem računara, tableta, android telefona korisnika mreže Frendster upravo moguće doći do takvih podataka o ljudima iz njihove kontakt liste, iako oni nemaju registrovane profile. Učestalost predviđanja oba faktora bila je statistički veoma značajna, na šta su ukazala i tri testa koja su koristila drugačije statističke metode i dala gotovo identične rezultate.
Autori studije ističu da, s obzirom na rezultate istraživanja, problem zaštite privatnih podataka na internetu prevazilazi mogućnosti pojedinca i može se rešiti jedino na nivou društva ili države u celini.
Članak o rezultatima tih istraživanja objavljen je u naučnom časopisu „Sajens advensis“.
Međutim, društvene mreže imaju i svoju pozitivnu stranu. Nedavno su naučnici iz SAD i Nemačke, koristeći Fejsbuk kao primer, došli do sledećeg zaključka: što se više ljudi služi društvenim mrežama, to je nivo korupcije niži.
