Teroristi, kojih je inače bilo mnogo po tržnim centrima, ukoliko bi videli da je prodavac (muškarac) nešto prodao ženi, oni bi ga hapsili, tukli i izricali novčanu kaznu u visini od 2.000 dolara. To je posredno bio razlog za zatvaranje gotovo svih ženskih prodavnica ili odeljenja u velikim robnim kućama ili na pijacama, u državi gde većinu prodavaca čine muškarci.
Stanovnica Mosula, 22-godišnja spisateljica Tejba Siradž, ispričala je reporterima Sputnjika da je „bilo zabranjeno postavljati u izlog bilo kakvu žensku odeću. Ako bi kroz otvorena vrata prodavnice neko od pripadnika DAEŠ-a tamo video ženu, onda bi prodavca bičevali, a potom bi mu dosuđivali različite kazne“.
U takvim uslovima je bilo praktično nemoguće zamisliti da muškarac uopšte može da prodaje ženski veš. Kada su teroristi pre nekoliko godina tek zauzeli grad, takve prodavce su bez bilo kakvog upozorenja tukli, dodaje Siradž.
Potom su pripadnici DAEŠ-a dozvolili da se otvaraju specijalne ženske prodavnice, na kojima ne bi bilo ni oznake, ni table ni reklame. Karakteristično je bilo i to što u takvim prodavnicama nije bilo ni kabina za probanje.
„Garderobu ili veš bi žene morale da nose kući da isprobaju. A potom da se vrate da je ili kupe ili da je jednostavno vrate. Situacija se dodatno zakomplikovala time što se u prodavnici nije smelo ni naglas reći koji broj ili veličinu nosite. Bilo je veoma teško naći odgovarajuću odeću. Roba je uglavnom stizala iz Sirije, a potom bi pripadnici DAEŠ-a proveravali da li je prikladna. Cene garderobe su samo rasle, jer su teroristi redovno opterećivali prodavnice dodatnim porezima“, objašnjava za Sputnjik ta mlada stanovnica Mosula.
Dvadesetogodišnja devojka Sora je rekla za Sputnjik da se čipkano donje rublje moglo kupiti samo kod švercera po izuzetno visokim cenama.
„U našem kraju u zapadnom delu Mosula jedna žena koju zovu Um Zejd otvorila je u svojoj kući tajnu prodavnicu sa raznom ženskom odećom, između ostalog prodavala je donji veš, odeću za decu i pokućstvo. Um Zejd je inače izbeglica iz Basre, odakle je pobegla 2007. nakon što je njen sin uhapšen. Ona do danas ne zna šta je sa njim“, govori Sora.
Naša sagovornica dodaje da su u prodavnici Um Zejd cene bile prilično visoke, ali da su joj svi praštali, jer su znali da je novac njoj preko potreban. I mnoge druge žene su otvarale slične prodavnice i podizale cene jer je i njima kao jedinim hraniteljima svojih porodica bio potreban novac.
Takođe, stanovnice Mosula su zahvalne svima koji su otvarali te ilegalne radnje sa ženskom robom, jer su one na pijaci mogle da se susretnu sa pripadnicima DAEŠ-a.
Sora se raduje povratku normalnog života i otvaranju običnih prodavnica sa ženskom odećom i rubljem. Žene su srećne što sad mogu ponovo da kupe pidžamu ili spavaćicu bez problema.
