Nadežda Čebakova, doktorka bioloških nauka, i biolog Elena Parfenova sa šumarskog instituta „Šukačov“ istražuju moguće posledice klimatskih promena u Sibiru. Njihov najnoviji rad predstavljen je na konferenciji održanoj od 20. do 25. maja u japanskom gradu Čibi.
Prema njihovim prognozama, klima u centralnom Sibiru će postati blaža do osamdesetih godina u ovom veku, a teritorije permafrosta (zona večitog snega i leda) će se smanjiti. Pored toga, predviđaju da će do kraja 21. veka između 50 i 80 odsto centralnog Sibira biti pogodno za poljoprivredu zbog klimatskih promena. Računanje pokazuje da će Sibir, poznat po svojim kratkim letima i izuzetno hladnim zimama, imati pogodne klimatske uslove za uzgoj lubenica, bobičastih voćki, kukuruza i čak nekih sorti grožđa.
„Kod stručnjaka, političara i u javnosti, tema klimatskih promena postala je jedna od najzastupljenijih, jer radikalno menja biosferu Zemlje i, u zavisnosti od dinamike njene promene, može dovesti do katastrofalnih posledica za čitavu civilizaciju“, rekao je za Sputnjik Aleksandar Onučin, šef šumarskog zavoda „Šukačov“.
Prema istraživanju objavljenom u časopisu „Global and Planetary Change“ za 2014. godinu, tokom polovine prošlog veka, zimske temperature vazduha su porasle za 4 stepena, a letnje ne za više od 1 stepen u severnoj Evroaziji, rekao je Onučin. U planinskim oblastima i na pacifičkoj obali, te temperature su povećane za 3 stepena, odnosno za 1 stepen.
„Ako govorimo o posledicama klimatskih promena u Sibiru, moramo da shvatimo da pored povećanja poljoprivredne i šumske produktivnosti, sigurno ćemo se suočiti sa drugim posledicama koje mogu da imaju negativan rezultat. Naročito treba očekivati povećanje isparavanja i smanjenje oticanja reka, što će dovesti do deficita čistije sveže vode u centralnom i južnom delu naseljenog područja Sibira“, objašnjava stručnjak.
„Ne treba potceniti povećanje verovatnoće negativnih prirodnih pojava, kao što su uragani, i vremensko pomeranje uticaja sezonskih događaja, poput formiranja i snižavanja snežnog pokrivača, perioda vegetacije i prolećnih poplava“, nastavio je on.
Između ostalog, on je skrenuo pažnju na obolevanje životinja i biljaka, uzrokovano aktiviranjem patogena, što je neobično za ovaj region, izbijanje masovne reprodukcije insekata štetočina i pojavu invazivnih vrsta insekata koje ranije nisu zabeležene u Sibiru.
Kako kaže naučnik, ako prosečne temperature vazduha u Sibiru porastu za 2 stepena (što se uobičajeno smatra opasnom granicom za klimatske promene), to će biti dovoljno za suočavanje sa svim tim negativnim posledicama.
Aleksandar Onučin je takođe spomenuo da odmrzavanje sibirskog permafrosta izaziva oslobađanje metana i gasova staklenika. Prema teoriji efekta staklene bašte, posledice će uticati ne samo na Sibir, nego i na stanje atmosfere čitave planete.
U međuvremenu, naučnici NASA strahuju da će šumski požari u Sibiru takođe imati ozbiljan uticaj na klimatske promene, s obzirom da prostrane sibirske tajge zauzimaju više od 10 odsto kopnene površine Zemlje.
„Ti strahovi nisu neopravdani“, istakao je Onučin. Dok prirodni požari u severnim šumama s vremena na vreme mogu da igraju pozitivnu ulogu u smanjenju stvaranja busenja i poboljšanju procesa prirodnog obnavljanja vegetacije, požari u vezi sa ljudskom aktivnošću su nesumnjivo opasni, rekao je on.
„Ti požari praćeni su oslobađanjem velike količine ugljen-dioksida i to je prirodna kompenzacija koja će trajati decenijama“, objasnio je on.
Učešće svetske zajednice u zaštiti sibirskih šuma je od suštinskog značaja, priznao je Onučin.
„Neophodno je da cela svetska zajednica aktivno učestvuje u formiranju međunarodne šumarske politike koja reguliše šumske aktivnosti“, rekao je klimatolog.
„Trenutno, nivo upravljanja šumama u Sibiru ne zadovoljava ekološke uslove. Pionirski razvoj novih šumskih teritorija se nastavlja. Razvoj novih šumskih površina je diktiran ekonomskim razlozima, ali ne i ekološkim“, dodao je on.
„Iako je šumski potencijal tih teritorija prilično visok, to ništa ne znači bez preduzimanja odgovarajućih mera za organizovanje stvaranja šumskih zasada i zaštite šuma. Uz te mere godišnji prirast drvnih proizvoda može dostizati 10 ili više kubnih metara po hektaru godišnje. On trenutno iznosi oko 1,4 kubnih metara. Međutim, sredstva uložena u razvoj intenzivnog šumarstva počinju da se isplaćuju tek u narednim decenijama, zbog čega privatni korisnici šuma i zakupci ne ulažu u takve investicije“, zaključio je stručnjak.
