Iako makedonski premijer Zoran Zaev uporno tvrdi da nije američkom potpredsedniku Majku Pensu iza kulisa Samita lidera Jadranske povelje u Podgorici predstavio plan za promenu imena Makedonije, zasad to ne poriče niko od američkih zvaničnika.
S druge strane, makedonska javnost i politička elita nimalo ne sumnjaju da je do takvog razgovora došlo. Jedan od sagovornika Sputnjika, profesor dr Aleksandar Daštevski sa Fakulteta političkih nauka, kaže da to više i nije upitno jer, jer je u Makedoniji to javna tajna, podsećajući da neoficijalni razgovori na takvim skupovima upravo i služe da se na njima razgovara o nečemu što nije na javnoj agendi.
„To nije tajna ni danas, niti je bila pre izbora. Zaev je o tome govorio u više navrata nudeći između ostalog i već u javnosti poznate kombinacije imena ’Severna‘ ili ’Gornja Makedonija‘, uz opasku da Makedonija u ovom pitanju mora da savije kičmu, jer u protivnom nikada nećemo ući u NATO“, podseća naš sagovornik.
Ono što je trenutno problem za Zaeva, navodi naš sagovornik, jeste što se promenila politička klima. Kako tvrdi, veći deo stanovništva, pa čak i glasači njegove stranke, ne žele promenu imena „Republike Makedonija“. Ukoliko bude ipak želeo da to sprovede, biće mu potrebna pomoć, jer to neće moći da izvede sam, jer ga u tome ne podržavaju čak ni svi Albanci. Za tako nešto neće imati ni podršku najveće makedonske stranke VMRO-DPMNE, koja je zapravo i pobedila na nedavnim vanrednim parlamentarnim izborima. Ako glasači VMRO i sama stranka reše, dodaje profesor Daštevski, da bojkotuju referendum koji Zaev namerava da raspiše o promeni imena države — to ne može da uspe.
„Tako da će referendum propasti i zato je potrebno da se stvori pritisak od strane Amerikanaca, da referendum prođe i da se ime države promeni. To je suprotno volji građana Makedonije“, ističe naš sagovornik.
On podseća da je sve ovo deo plana Zorana Zaeva „3-6-9“, koji ne zavisi ni od samog Zaeva, jer je to, kako tvrdi, regionalni plan koji treba da bude primenjen na ceo region u narednim godinama. Taj plan se već realizuje, a to govori i činjenica da je dogovor Makedonije i Bugarske o dobrosusedskim odnosima pozdravio i Stejt department, jer nije inače praksa da se sporedni bilateralni sporazum pozdravlja sa tako visokog mesta.
„To je za Zapad važno pitanje i ono će se odvijati u tim fazama po planu ’3-6-9‘, u kojima treba da se uđe u NATO pod imenom BJRM, posle čega bi se promenilo ime, ili prvo da se izmeni ime države, a posle toga da se uđe u NATO“, objašnjava on.
Politikolog i pravnik iz Skoplja Sotir Kostov kaže da nije iznenađen ničim, jer shvata da je misija da se Makedonija po bilo koju cenu uvede u NATO. To što Zaev tvrdi da nije bilo razgovora o promeni imena sa drugim čovekom Amerike naš sagovornik komentariše ovim rečima:
„Uvek oni prvo daju saopštenje da nešto nije tako, demantuju… Mi kažemo izjava se daje ujutru, demant oko podneva a uveče se ispostavi da je sve istina. Ja ne sumnjam da je to istina, i ja se kao građanin ove države protivim tome jer on nema mandat od građana Makedonije ni pravo da uopšte razgovara o promeni imena naše države a kamo li da ga menja“, napominje Kostov.
I on podseća da Zaev nije pobednik izbora u Makedoniji i da je pobedila druga stranka. Jedini razlog zbog koga se on nalazi na mestu premijera jeste taj što je albanskim strankama ponudio više nego VMRO-DPMNE.
Plan, nazvan „3-6-9“ je u stvari plan hitnih reformi koje su prvi korak za „ozbiljno probijanje Makedonije prema evroatlantskim integracijama. On predviđa šta treba da bude urađeno u naredna tri, šest i devet meseci da bi Makedonija krenula napred. Tri meseca bi trebalo da se zaokruže prve reforme, među kojima je i referendum o promeni imena, pa do održavanja lokalnih izbora (u oktobru) kako bi bila obezbeđena argumentacija da Evropska komisija odustane od uslovljavanja preporuke za početak pristupnih pregovora. U roku od pola godine bi trebalo da bude zaokružen reformski krug, odnosno da Savetu EU Makedonija u decembru pokaže ozbiljan rezultat u više oblasti koje će učvrstiti percepciju da je ona ozbiljan kandidat za prijem u EU. Po planu „3-6-9“, za devet meseci bi se primenio treći krug reformi, da bi do sledećeg Izveštaja Evropske komisije o Makedoniji, zemlje-članice Unije mogle da se usmere na diskusiju o utvrđivanju datuma za početak pristupnih pregovora s njom.
Podsećanja radi, makedonski premijer Zoran Zaev predstavio je juče na Samitu u Podgorici iza zatvorenih vrata potpredsedniku Amerike Majku Pensu plan za promenu imena Makedonije. Ovo je Sputnjik dobio kao izvor iz izvora bliskoj makedonskoj delegaciji koja je boravila u Podgorici. U Kabinetu Zorana Zaeva u izjavi za Tanjug naveli su da vest nije tačna, a da se „sve što je razgovarano sa potpredsednikom Pensom objavljeno zvanično (na sajtu Vlade)“.
Na zvaničnom sajtu Vlade Makedonije inače piše da je Zaev u Podgorici imao bilateralni susret sa potpredsednikom SAD Majk Pensom, koji mu je, kako se navodi, rekao da Makedonija može da računa na podršku SAD, kao i da oni podržavaju politiku Vlade i napore Makedonije za članstvo u NATO-u.
Zaev je pred Pensa izneo nekoliko predloga za novo ime Makedonije, pa bi Republika Makedonije ubuduće mogla bi da se zove „Gornja Makedonija“, „Severna Makedonija“, ili „Republika Makedonija“ (Skoplje).
