Prvog dana posle izbora za Ustavotvornu skupštinu u Venecueli bilans je 10 mrtvih i dublji jaz između legalne vlade Nikolasa Madura i opozicije koja čini malu, ali većinu u parlamentu.
„Imamo Ustavotvornu skupštinu“, rekao je Maduro, obraćajući se pristalicama u Karakasu, nakon što je izborna komisija saopštila da je izlaznost građana bila 41,5 procenata. U isto vreme opozicija je, međutim, saopštila da je izlaznost bila oko 12 odsto.
Osim vlasti i opozicije u Venecueli oglasili su i drugi, a najpre SAD koje su osudile izbore i najavile „brze i odlučne mere“ protiv vlade socijalističkog predsednika. Iste one SAD koje više od godinu dana ne prestaju da vode bitku protiv Rusije zbog navodnog mešanja u američke predsedničke izbore, sada su ne trepnuvši najavile da će „brzo i odlučno“ u obračun sa Madurom, legalno izabranim predsednikom Venecuele.
„SAD se zalažu za snažno i brzo delovanje protiv arhitekata autoritarizma u Venecueli, među kojima i protiv onih u nacionalnoj Ustavotvornoj skupštini, koja je rezultat manjkavih izbora“, navedeno je u saopštenju Stejt departmenta.
U situaciji kada protesti pod vođstvom opozicije već četiri meseca potresaju Venecuelu, u kojima je stradalo više od 100 ljudi, šta tu državu može da očekuje posle najnovijih izbora za Ustavotvornu skupštinu, čijih će 545 članova biti zaduženo za novi tekst ustava? Kritičari jučerašnjih izbora smatraju da bi Ustavotvorna skupština omogućila Maduru da raspusti parlament kojim upravlja opozicija, da odloži buduće izbore i izmeni izborna pravila kako bi sprečio odlazak socijalista sa vlasti.
Maduro pak smatra da je juče izvojevana najveća pobeda koju je revolucija ostvarila u svojoj 18-godišnjoj istoriji. Smatra da će Ustavotvorna skupština biti brana pokušajima Vašingtona da, organizujući jedan novi „Majdan“, sruši socijalističku vlast izabranu voljom naroda.
Komentarišući sadašnji trenutak Venecuele, dugogodišnji diplomata, vrsni poznavalac prilika na latinoameričkom kontinentu Trivo Inđić, za Sputnjik kaže da celu situaciju treba gledati u kontinuitetu napora da se sruši vlast takozvanih čavista, koji su i 2013. posle smrti Uga Čaveza ostali na čelu države.
U pitanju su, pre svega, interesi SAD da dođu do promena u Venecueli kako bi štitili interese lobija naftne industrije, kaže Inđić i podseća da je sadašnji državni sekretar SAD i bivši direktor naftnog koncerna „Ekson“ koji u Venecueli u dolini reke Orinoko ima značajna istraživanja nafte.
On napominje da je Venecuela jedan od najvećih svetskih proizvođača nafte, ali i zemlja sa najvećim rezervama nafte u svetu koja je sa dolaskom socijalista na vlast nacionalizovala taj sektor koji je ranije bio u privatnim rukama.
„Činjenica je da su taj pristup nafti Čavez i Maduro u velikoj meri sprečili, da to ne padne u američke ruke. To dovodi do teškog pritisaka, kakvim su SAD pritiskale i Brazil koji je u poslednje vreme otkrio velika nalazišta nafte na obalama Atlantika“, kaže Inđić, napominjući da je zbog toga oterana i legalna predsednica Brazila, Dilma Rusef, takođe iz redova socijalista.
Pored borbe za naftu, borba da se sva plaćanja u oblasti prometa nafte zadrže u američkim dolarima, druga je strateška stvar, smatra ovaj diplomata. Uprvo to je, ističe on, temelj prave opipljive vlasti SAD. Znači da nijedna druga zemlja ne može da ima tu privilegiju da štampa valutu koja bi zamenila dolar u prometu u naftnoj industriji. Otuda i problemi sa Irakom, Libijom, sa Katarom u poslednje vreme, pa i sa Venecuelom, objašnjava on.
„Nije, dakle, problem toliko u samom držanju Madura, koliko u strategiji Severne Amerike da otpišu sve zemlje koje pokažu imalo volje da zaštite svoje nacionalne resurse i brane svoj suverenitet“, naglašava Inđić.
SAD pokušavaju, na način koji je nama u ovom delu sveta poznat kao obojena revolucija, da ruše Madura iznutra, dodaje on, ali i izražava nadu da do toga ipak neće doći. Uprkos demonstracijama i napadima opozicije, kakav je bio i bombaški iz helikoptera na zgradu Vrhovnog suda, uprkos visokoj inflaciji, zadržavanju hrane i lekova van lanaca prodaje, bojkotu međunarodnog avionskog saobraćaja, do čega je došlo pod pritiskom sadašnje američke administracije, ogromna većina stanovništva sirotinje venecuelanske je, smatra on, za to da se zadrži socijalistički režim koji je pod vođstvom Čaveza narod izvukao iz velike bede.
Na pitanje koliko može da traje sadašnja situacija i šta se može očekivati s obzirom na najnovije okolnosti, Inđić smatra da će otvaranje dijaloga za mir u zemlji, što je Maduro najavio kao prvu meru posle izbora, biti teško ostvarivo.
„Teško da će do dijaloga doći jer imamo klasičan primer instalirane opozicije plaćene sa strane. Naravno, ima i Madurovih grešaka, puno nesnalaženja u takvoj situaciji, ali su pritisci spolja strašni. Apsolutno je moguće da se izazove jedan vojni sukob tako što bi to išlo preko Kolumbije, ili bi na drugi način bile ubačene proameričke vojne trupe i zajedno sa opozicijom krenule u obračun sa Madurom“, mišljenja je Inđić.
On smatra da bi to bio klasičan primer intervencionizma SAD posrednim putem.
„Mislim da je to krajnje opasan presedan koji bi američki kontinent opet vratio u one decenije prošlog veka kada su SAD vojnim pučevima pokušavale da drže Latinsku Ameriku pod svojom kontrolom. Ako do toga dođe u pitanju bi bila jedna apsolutno siledžijska metoda i sadašnje garniture Donalda Trampa za rešavanje latinoameričkih problema“, zaključuje Inđić u razgovoru za Sputnjik.
