Iako je predsednik Si Đinping u govoru na samom početku vojne parade rekao da Kina nikada neće dozvoliti da izgubi „ni komad svoje teritorije“, te da će „kineski narod čuvati mir, ali da neće učestvovati u invaziji i ekspanziji“, njegove reči su samo vrh ledenog brega onoga što je Kina tom prilikom zaista demonstrirala.
Naime, 12.000 vojnika koji su prodefilovali obodima pustinje Gobi, uz predstavljanje 700 jedinica najmodernije vojne tehnike, od kojih čak 40 odsto do sada nikada nisu bile pokazane javnosti, dali su jasan signal da će vojska čvrsto stajati uz svog partijskog lidera i predsednika, smatra Jovan Čavoški sa Instituta za noviju istoriju Srbije.
Jedan od dokaza za to je da je na čelu kolone prvo išla zastava Komunističke partije Kine, zatim zastava Narodne republike Kine i tek posle zastava armije. Pored toga, bitno je napomenuti i da je vojska, nakon pozdravnog obraćanja Sija, predsednika umesto „Zdravo komandante!“ pozdravila povikom „Zdravo lideru!“, objašnjava on za Sputnjik.
Povrh svega, dodaje Čavoški, Si Đinping je prvi put bio obučen u običnu vojničku uniformu umesto svečane, što ide u prilog tvrdnji da je na paradi naglašena liderska politička i partijska uloga koju on ima u tom sistemu — njegov dominantan položaj i veza koja treba da opstane i koja će se unapređivati između njega lično i armije koju predvodi.
Govoreći o vojnom aspektu, vojni analitičar Aleksandar Radić kaže da je Kina za poslednjih 20 godina uspela da od jedne zemlje, koja je raspolagala masovnom, ali slabo opremljenom vojskom, dođe do pozicije sa koje će u budućnosti diktirati dinamiku razvoja novih borbenih sistema.
„Radili su to postepeno, kupujući licence ili često beskrupulozno kopirajući rešenja projektovana u Rusiji. Međutim, parada je pokazala da Kina sada može da pravi sve, od savremenog borbenog tenka, za koji više ne može da se kaže da je puka kopija ruskog, preko novih samohodnih artiljerijskih sistema, zatim širokog izbora oklopnih borbenih vozila raznih namena i višecevnih lansera raketa“, ističe on.
Pored toga, navodi Radić, predstavljena je nuklearna moć zemlje, dok su nebom proleteli potpuno novi projekti letelica koje tek ulaze u naoružanje.
„To je ono što izdvaja Kineze u odnosu na ostale vodeće sile sveta — Amerika i Rusija predstave po jedan novi avion, poput F-35 i T-50, Kina prikaže nekoliko projekata“, dodaje srpski vojni ekspert.
Da su avioni privukli najveću pažnju vojnih stručnjaka potvrđuje i Jovan Čavoški, koji izdvaja pojavljivanje novog kineskog aviona pete generacije J-20, a prikazane su i modernizovane verzije strateških bombardera H6, kao i unapređeni J-11 namenjenog za korišćenje nad Južnokineskim morem, imajući u vidu da mu je produžen domet letenja.
Ne treba zanemariti ni druge aspekte naoružanja koje je Kina predstavila, napominje Čavoški, i kaže da je među njima izuzetno interesantna nova mobilna interkontinentalna balistička raketa DF31AG koja ima domet od preko 10.000 kilometara, zatim mnogo jedinica oklopne tehnike, kao i tenk Tip 99.
„Ova parada je sa tom modernizovanom tehnikom pokazala da kineska armija predstavlja respektabilnu vojnu silu, kako u regionalnom, tako i u međunarodnom kontekstu, što pokazuje da uprkos brojnim graničnim problemima koje ta zemlja ima, Kina predstavlja ozbiljnog igrača sa kojim treba pažljivo postupati i diplomatski pregovarati“, zaključuje Čavoški.
Podsetimo, Kina ima najbrojniju vojsku na svetu, sa dva miliona ljudi, a po vojnom budžetu je druga sila u svetu, daleko iza SAD, sa 143 milijarde evra planiranih za 2017. godinu, što je porast od sedam odsto u odnosu na prethodnu godinu.
