Samit je svakako najznačajniji za Kinu, koja ima priliku da pokaže koliko je moćna i da učvrsti svoje veze s Rusijom i Indijom. Ako je suditi prema nekim ranijim analizama, od svih dosadašnjih dogovora na samitima realizovano je tek 1,5 odsto, ali ovo je prilika da se sretnu lideri zemalja i razgovaraju o aktuelnim temama oči u oči.
Siniša Ljepojević, novinar i dugogodišnji dopisnik iz Londona, kaže da je Kina uložila mnogo više u organizaciju samita nego prethodni domaćini i da ima ambiciju da se u G20 uključe zemlje u razvoju. „Međutim, pitanje je koliko je ta ambicija realna“, kaže Ljepojević.
I saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu Slobodan Janković kaže da Kina želi sebe da prikaže kao veliku, čak i vodeću silu, ali i da nametne ekonomske teme. „Ona želi da utvrdi savezništvo s Rusijom ali i sa Indijom. Dakle, Kina će poslati nekoliko poruka, ali u ekonomskoj sferi kako bi ublažila tenzije, a tenzije ne odgovaraju zemljama koje se razvijaju“, kaže Janković i ističe da je ovaj samit i uvertira sa susret grupe BRIKS sredinom oktobra.
U ekonomske relacije u svetu moraju se uključiti treće zemlje, na čemu insistira Kina, a posle samita videće se da li će u tome i uspeti. Ljepojević ukazuje na to da je u toku prestrukturiranje finansijskog sistema i da Rusija i Kina prelaze na potpuno odvojen bankarski sistem. Kina bi trebalo krajem meseca da testira taj softver, što će biti veliki udar za zapadni finansijski sistem.
„Zapad živi od tuđih para, jer kontroliše finansijski sistem i tehnologiju finansijskog sistema. Samo u londonskoj berzi je dnevna trgovina novcem je 2.200 milijardi dolara dnevno, da dobijete jedan posto pa može da se živi. S novim platnim sistemom to se gubi, to su dnevno stotine miliona. Kina će pokušati to da predstavi kao gotovu stvar koja se ne može sprečiti“, kaže Ljepojević.
To su tektonske promene i biće zanimljiva demonstracija tih promena, a ne odluke koje budu donete, smatraju naši sagovornici. Zvezde ovog samita biće svakako Si Đinping, kineski predsednik, i uz njega lideri Rusije i SAD, Vladimir Putin i Barak Obama. Sa liderom Amerike biće prijateljskih susreta, pošto je to odlazeća administracija, pa ne treba očekivati ključne dogovore.
„Važan susret biće između Putina i turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana i Putina i britanske premijerke Tereze Mej“, kaže Ljepojević i podseća da je London bio šampion antiruske politike ali da je ekonomski uvek sarađivao s njom, za razliku od EU, koja je na gubitku u ekonomskoj razmeni s Rusijom.
Važno je egipatsko prisustvo zbog razgovora o Siriji jer, prema rečima Siniše Ljepojevića, ta zemlja ima infrastrukturu koja bi mogla da pomogne u okončanju sukoba. „SAD više nisu u poziciji da diktiraju situaciju na Bliskom istoku i, koliko znam, svesne su da su izgubile dominantnu ulogu, ali žele da održe prisustvo. Međutim, to ne mogu bez saradnje s Rusijom, i to im je jasno. Koliko vidim, Rusija nije protiv, ona želi da pomogne da Amerika bude prisutna“, kaže Ljepojević.
Kina je od proizvodnje hemijskih olovaka, peškira i majica postala zemlja novih tehnologija koja će u narednih 50 godina uz Rusiju i SAD biti vodeća svetska sila i na čijem će dogovoru počivati novi svetski poredak, smatraju naši sagovornici.
