Nekadašnji ministar unutrašnjih poslova Crne Gore Andrija Jovićević mogao bi, prema saznanjima Sputnjika, da bude zajednički kandidat tamošnje opozicije na predsedničkim izborima, koji bi trebalo da budu na proleće naredne godine. Kandidatura svakako još nije definitivna, ali ono o čemu se donedavno samo šuškalo, sad je došlo na nivo razgovora.
Opoziciona grupacija Demokratski front, prema onome što Sputnjiku svedoče ozbiljni hroničari crnogorske političke zbilje, traži kandidata koji bi bio široko (i u Crnoj Gori i na Zapadu) prihvaćen, pa je Jovićević — koji se posle smene sa čela MUP-a, tokom čuvene afere Moldavke S. Č. o trgovini ženama iz 2004, bavi biznisom — trenutno najozbiljnija opcija.
Pitaju se Amerika i Nemačka
Sagovornici Sputnjika iz Crne Gore kažu da Jovićević važi za „američkog čoveka“, da bi bio prihvatljiv velikom delu ostatka opozicije, da je dobar prijatelj sa Rankom Krivokapićem, koji takođe figura kao jedan od kandidata i da, osim njegovog pristanka, postoje još dve enigme.
Prva i najvažnija nedoumica jeste kako bi se, u slučaju da Jovićević bude protivkandidat Milu Đukanoviću (koji će najverovatnije biti kandidat DPS-a), postavila Amerika. Da li bi joj u tom slučaju bilo svejedno koji „njihov“ kandidat će da pobedi ili bi i dalje najviše igrala na Đukanovića.
Prema nekim izvorima, Sjedinjene Države bi rado videle leđa Đukanoviću, te iz tog razloga traže dovoljno kvalitetnog čoveka kao zamenu. Iz istog razloga, sugerišu Sputnjiku upućeni u tamošnje prilike, plan Vašingtona jeste i neka vrsta podele u Đukanovićevoj partiji, gde bi se zdravo krilo DPS-a otcepilo i sa ostatkom opozicije formiralo vlast. Amerika, naime, zna da opozicija ne može da formira većinu bez Demokratskog fronta, a njih nikako ne želi u vlasti, pa traži druge načine.
Druga nepoznanica jeste da li bi ovu kandidaturu podržale i Demokrate Alekse Bečića, mladog lidera u usponu, čija popularnost raste i koji ima podršku evropskog dela Zapada, odnosno Nemačke.
U prilog ovoj tezi govori i nedavna poruka jednog od čelnika Demokratskog fronta Milana Kneževića da zajednički nestranački kandidat opozicije može pobediti kandidata DPS-a Mila Đukanovića na predsedničkim izborima. Nijedan predsednik opozicione stranke ne može pobediti kandidata DPS-a, obrazložio je Knežević, i tu realnost treba uvažiti jer je iskustvo koje smo imali 2013. potvrdilo da samo opozicija ujedinjena oko nestranačke ličnosti može pobediti kandidata režima.
Reagujući na ovaj predlog, Boris Bogdanović, generalni sekretar Demokrata, podsetio je da su tri politička subjekta u opoziciji već najavila da će imati svog kandidata za predsednika Crne Gore.
„Za razliku od svih drugih“, istakao je Bogdanović, „mi smatramo da je lider bilo kojeg opozicionog političkog subjekta najmanje duplo bolji kandidat od šefa nad šefovima organizovanih kriminalnih grupa u Crnoj Gori, kog je lako pobediti ako se pokrenete, živite i dišete za pobedu, kao što to čine Demokrate na svim nivoima organizovanja“.
Kako se kale kandidati
Dakle, slika ponude na crnogorskoj političkoj sceni trenutno pokazuje, a o tome piše i tamošnji internet-magazin „Sedmica“, da Amerikanci kao jednu opciju pripremaju predsednika SDP-a i dojučerašnjeg dugogodišnjeg Milovog saborca Ranka Krivokapića za predsedničkog kandidata. Oko Krivokapića bi, prema saznanjima „Sedmice“, mogle da budu okupljene i URA, potom krilo Demosa blisko Miodragu Lekiću i krilo SNP-a blisko Srđanu Miliću. Zapadnoevropske ambasade pak, kako rekosmo, forsiraju Aleksu Bečića i Demokrate.
S druge strane, Demokratski front, iako najjača opoziciona grupacija, nema saradnju sa ostatkom opozicije, a ni oni sa njima. Niti će DF podržati, na primer, Krivokapića, niti bi ostali iz opozicije podržali nekoga od lidera Fronta.
U Frontu su svesni da ako istaknu, na primer, Nebojšu Medojevića, gube jedan deo srpskih glasača zbog percepcije koju oni imaju prema lideru Pokreta za promene. Ako pak istaknu Andriju Mandića, gube deo građanski orijentisanih glasača i onih birača koji se deklarišu kao Crnogorci.
Svakako, važna činjenica jeste i da Demokratski front nema nikakvu podršku zapadnih ambasada u Crnoj Gori, koje bi se najviše obradovale da se ova politička grupacija ugasi. Zajednički nastup celokupne opozicije je, zbog svega pobrojanog, ona putanja koju je Demokratski front prepoznao kao najbolju opciju u ovom momentu jer će možda na taj način moći da dobije i naklonost Zapada.
Prevashodni cilj je, čini se, smeniti Đukanovića, pa potom gledati na ideološke i sve druge međupartijske razlike.
Izbor je, po svemu sudeći, pao na Jovićevića, koji poznaje sistem iznutra, a jedno vreme je živeo i u Americi, čijom državljankom je i oženjen. U tom slučaju se Ranko Krivokapić najverovatnije ne bi kandidovao, i čak bi možda i ostale ubedio da podrže ovakav scenario.
Čini se da, osim vrućeg proleća, Crnu Goru očekuje i zanimljiva politička jesen.
