Ukoliko to otkriće bude bilo potvrđeno, taj egzomesec će biti zabeležen kao objekat u orbiti veličine i mase Neptuna koji kruži oko planete veličine Jupitera, ali sa 10 puta većom masom.
Signal je primio Nasin svemirski teleskop Kepler, a slede dalja istraživanja pomoću najvećeg svemirskog teleskopa Habl koji kruži oko Zemlje brzinom od osam kilometara u sekundi. To bi bilo kao da automobilom pređemo udaljenost od Istočne do Zapadne obale SAD za 10 minuta.
Astronomi su do danas otkrili više od 3.000 egzoplaneta — planeta koje kruže oko zvezda izvan Sunčevog sistema. Lov na egzomesece, objekte u orbitama tih udaljenih planeta, odvijala se paralelno sa lovom na egzoplanete, ali su vansolarni sateliti do sada bili van dometa ljudske tehnologije.
Kiping, koji je „većinu života posvetio potrazi za egzomesecima“, je vrlo oprezan i suzdržan kada je reč o mogućem otkriću egzomeseca.
„U ovom trenutku bismo jednostavno mogli da opišemo objekat kao nešto što bi odgovaralo mesecu, ali ko zna, možda se radi o nečemu drugom“, rekao je.
U potrazi za egzomesecima, astronomi tragaju za smanjenjem svetlosti zvezde prilikom prolaska planeta.
„Vrlo smo uzbuđeni, ali sve dok ne primimo merenja sa Habla, mogućnost da je reč o egzomesecu biće 50:50“, dodao je Kiping.
Mesec kandidat je poznat kao Kepler-1625b i uočen je oko zvezde udaljenje oko 4.000 svetlosnih godina od Zemlje. Zbog njegove veličine, članovi istraživačkog tima su ga nazvali „Nept mun“.
„Rekao bih da je to do sada najbolji kandidat za egzomesec“, zaključio je Kiping.
Izvor: Bi-Bi-Si, B 92
