Rasmusen sa čuđenjem primećuje da su nove sankcije izazvale protest kod Vašingtonovih saveznika u Evropi iako, po njegovom mišljenju, sankcije treba pozdraviti. Kako uverava bivši generalni sekretar NATO-a, SAD samo žele da putem sankcija zaustave „rusku agresiju“ u Ukrajini. Što se tiče „Severnog toka 2“. Amerika je u pravu što je protiv izgradnje gasovoda i zalaže se za uvoz tečnog gasa, izjavio je on.
On naziva kritičare novih sankcija „pristalicama Gasproma“ i optužuje ih za „širenje dezinformacija o namerama američkog senata“.
„Umesto što potkopavaju sankcije, Evropljani treba da ih jačaju, prvo da ih produže na 12 meseci, a ne na šest“, pozvao je bivši generalni sekretar Alijanse.
U zaključku je izjavio da je zajednički cilj Evrope i SAD da se „osigura bezbednost u istočnoj Evropi“ — ne bi trebala da se nađe pod „unakrsnom vatrom različitih komercijalnih interesa“.
U četvrtak je Senat SAD usvojio zakon o sankcijama Rusiji, Iranu i Severnoj Koreji. Ranije ove sedmice Predstavnički dom Kongresa SAD usvojio je dokument velikom većinom glasova (419 protiv tri).
Bela kuća je objavila da potpuno podržava nacrt zakona koji podrazumeva ozbiljno ograničenje ovlašćenja predsednika. On obavezuje šefa države da unapred usaglasi sa zakonodavcima bilo kakvo ublažavanje ili ukidanje sankcija.
Paket ograničenja tiče se, pre svega, ruskog energetskog sektora. Posebna tačka posvećena je težnji SAD da se „suprotstave izgradnji gasovoda ’Severni tok 2‘“.
U Evropi je nacrt zakona izazvao oštru kritiku: u EU strahuju da će on ugroziti evropske investicije u zajedničke projekte s Rusijom.