Pogrešna je pretpostavka da vreme ne radi za Srbiju, da je ona navodno uvek čekajući više dobijala manje, te da prema tome mora što pre da postigne neku vrstu zadovoljavajućeg rešenja za Kosovo, ističe diplomata Vladislav Jovanović i tvrdi da vreme ne radi za zapadne sile koje su izvele odvajanje Kosova od Srbije na silu i pomogle njegovom promptnom priznanju.
Kamo sreće da je bilo ranije
Zapad koji je stvorio državno čudovište u srcu Evrope, neku vrstu azijskog Tajvana, koji nije priznat od matične države Srbije, prema Jovanovićevom mišljenju, i nema interesa da to pitanje duže drži otvorenim. Zbog toga mu je veoma stalo da ubrza proces sazrevanja svesti na strani Srbije i smatra da je neophodno da i ona doprinese rešenju.
„Razgovori o temi Kosova na unutrašnjem planu su nešto što je uvek dobro i kamo sreće da ih je bilo pre nego što je predsednik Boris Tadić preneo nadležnosti sa Saveta bezbednosti UN na Evropsku uniju, a još više što to nije učinjeno pre pet godina kad je sadašnja nova vlast preuzela odgovornost za zemlju“, rezonuje Jovanović.
Interes Srbije, sugeriše taj diplomata, jeste da ne žuri sa konačnim rešavanjem tog pitanja već da sačeka da se sponzori albanske nezavisnosti nađu u još većoj teškoći sa vremenom koje dolazi i da zbog toga moraju da ponude Srbiji mnogo povoljnije pregovore čiji bi konačni rezultat bio dobitak za obe strane.
U pitanju je traženje dugoročnog rešenja na osnovu kojeg bi Balkan mogao da funkcioniše i gde bi bio definisan regionalni bezbednosni ram, napominje Dušan Proroković iz Centra za strateške alternative, jer kosovski slučaj opterećuje ne samo Balkan, već i međunarodne odnose u celini.
„Pitanje rešavanja ovog slučaja treba ostaviti za kasnije jer u jednom trenutku — da li će to biti za dve ili dvadeset godina — moraju se utvrditi kriterijumi po kojima će takvi slučajevi biti rešavani. Mnogo pravila i principa koji su utvrđeni 1991. na Kosovu je porušeno. Među njima i Badinterov koji je bio ključan za dezintegraciju Sovjetskog saveza, Jugoslavije i Čehoslovačke“, naglašava Proroković.
Nevolja koja rađa druge nevolje
Mora se težiti uspostavljanju novih pravila u svetskim ili barem regionalnim okvirima, dodaje Proroković, jer se parcijalnim rešenjima prema kojima je jedan princip za Bosnu i Hercegovinu, drugi za Kosovo i Metohiju, treći za Makedoniju, neće doći do dugoročnog i održivog rešenja.
„U ovom trenutku Srbija ne može da očekuje više nego da se hipotetički gledano izvrši nekakva podela, a da istovremeno prizna Kosovo i dozvoli mu učlanjenje u UN. To sa sobom nosi velike, ogromne rizike koji se pre svega tiču vrlo brzog učlanjenja Kosova u NATO, narušavanja koncepta vojne neutralnosti Srbije, daljih pritisaka za unitarizaciju Bosne i Hercegovine…“, ukazuje Proroković.
Srbija bi, dodaje on, dugoročno ostala zatvorena u zapadnobalkanski konstrukt gde bi od šest država Albanci imali tri prava glasa i gde bez prekomernog uvažavanja albanskih interesa ne bi mogla da uradi ništa.
Treba o svemu razgovarati, zaključuje Proroković, ali za to je potrebno vreme, pa nikako ne treba oročavati zatvaranje dijaloga.
