Profesor Grajf, koji je glavni istoričar izraelskog Instituta za obrazovanje, dokumentovanje i istraživanje Holokausta „Šem olam“, rekao je u razgovoru za „Novosti“ da su on i predsednik instituta rabin Abraham Kriger došli u Beograd da „izraze protivljenje hrvatskim pokušajima da preinače istoriju“.
„Kada je reč o kardinalu Alojziju Stepincu, reći ću vam kratko: Njegova kanonizacija je sama po sebi zločin, a ljudi koji nameravaju da ga kanonizuju su zločinci. To je podsmevanje žrtvama. Svako ko je podržavao zločinački režim poput ustaškog ne zaslužuje nikakvu nagradu“, rekao je Grajf.
On je dodao da sam pokušaj relativizacije i brisanja istorije Jasenovca liči na pokušaje da se ukine Holokaust, što je „vrlo opasan fenomen“.
Grajf je istakao da je poražavajuće to što mnoge njegove kolege istoričari ne znaju ništa o Jasenovcu.
„Čak ne znaju ni u kojoj je državi bio, a kamoli da ga lociraju! A istorija ubijenih u Jasenovcu nije samo istorija smrti, već istorija zverstava, zla, sadizma i nečoveštva. U koncentracionim logorima koje su vodili Hrvati smrt je smatrana vrhunskom vrednošću“, navodi Grajf.
On je naveo da se logor Jasenovac i drugi iz njegovog „sistema“ razlikuju od ostalih nacističkih logora jer su, prema svedočenjima preživelih, mučenja u Jasenovcu bila mnogo monstruoznija nego u Aušvicu i ostalim nacističkim logorima i zato što je nastao i postojao bez učešća nemačkih vojnika.
„Bio je to pakao na zemlji. Zato su u Jasenovcu hrvatske ruke potpuno prekrivene krvlju“, ocenio je Grajf.
Profesor Grajf, koji se u poslednje dve godine bavi proučavanjem Jasenovca i najavljuje objavljivanje knjige „Jasenovac — Aušvic Balkana“, navodi da je Jasenovac jedinstven i po tome što je imao logore za decu.
„Nemci su imali logore za žene, muškarce ili mešovite u kojima su sa odraslima bila i deca. A Hrvati su otišli korak dalje i imali čak dečje logore. Strahota“, rekao je Grajf i dodao da je „strašna i neosporna istina“ da su čak i nemački oficiri pri poseti Jasenovcu i drugim logorima u Hrvatskoj bili zgranuti brutalnošću koju su u njima videli.
Profesor je potom podsetio da je tako 10. jula 1941. nemački vojni ataše u Zagrebu Edmond fon Honstenau napisao Hajnrihu Himleru da su nemačke trupe „nemi svedoci brutalnosti ustaša nad Srbima, Jevrejima i Romima“.
Profesor je naveo da je zbog svih strahota koje je saznao o žrtvama Jasenovca u poslednje dve godine, odlučio da deo svog rada posveti njihovim životima istakavši da je siguran da „njihove ubice, Hrvati, sa svojim prijateljima“ neće uspeti da „izbrišu tragove zločina, ponovo pišu istoriju i da izvrnu činjenice“.
