Koristeći satelitske podatke, naučnici „Braun univerziteta” proučavali su piroklastične naslage, odnosno slojeve stena nastale nakon velikih vulkanskih erupcija.
Tada oslobođena magma dospela je iz duboke unutrašnjosti Meseca, pokazale su analize objavljene pre dva dana u časopisu „Nejčer geosajens“.
„Ranije studije su pratile tragove vodenog leda u regijama oko polova Meseca, ali je utvrđeno da on najverovatnije nastaje iz vodonika koji do našeg prirodnog satelita dolazi putem solarnih vetrova, kaže vođa nove studije Ralf Miliken“, geolog „Braun univerziteta”.
Novo istraživanje otkriva da se i u omotaču Mesečevog jezgra takođe nalazi značajna količina vode, koja je tu dospela tokom ranog formiranja tog satelita i pre nego što je potpuno očvrsnuo, prenosi B92.
„Posmatrali smo vodu u naslagama na sadašnjoj površini Meseca, a one su rezultat magme koja potiče iz duboke unutrašnjosti“, kaže Miliken. „Pošto proizvodi magme sadrže vodu, to znači da i u Mesečevoj unutrašnjosti takođe ima vode.“
Istraživači su analizirali satelitske podatke instrumenta na indijskoj sondi Čandrajan 1 koja meri odbijenu sunčevu svetlost na vidljivim i talasnim dužinama bliskim infracrvenom spektru. Kako bi procenili količinu vode u piroklastičnim naslagama, naučnici su morali da izoluju reflektovanu svetlost iz termalne energije koju emituje topla površina Meseca.
„Različiti minerali i jedinjenja apsorbuju i odbijaju svetlost na različite načine, pa smo mi tražili talasne dužine na kojim molekuli vode i hidroksida apsorbuju svetlost“, rekao je Miliken. „Otkrili smo da postoji velika apsorpcija na piroklastičnim naslagama, što ukazuje da sadrže hidrokside ili vodu“.
Ranije su naučnici Braun univerziteta detektovali tragove vode u sličnim vulkanskim uzorcima koje su na Zemlju doneli astronauti misija „Apolo 15“ i „Apolo 17“. Međutim, ti uzorci nisu prikupljeni sa velikih naslaga mapiranih na osnovu satelitskih podataka u nedavnoj studiji, što znači da je unutrašnjost Meseca „vlažnija“ nego što se mislilo.
„Naš rad pokazuje da gotovo sve velike piroklastične naslage takođe sadrže vodu, pa deluje da je to zajednička karakteristika svih naslaga magme koja potiče iz duboke unutrašnjosti Meseca“, kaže Miliken.
Međutim, na pitanje kako je voda dospela u Mesečevu unutrašnjost, još nemamo odgovor.
„Moguće je da je voda dospela na Mesec putem neke komete ili asteroida nakon njegovog nastanka, ali pre nego što se potpuno ohladio“, kaže Miliken.
Dokaz o postojanju vode u unutrašnjosti Meseca može uticati i na naša dosadašnja saznanja o tome kako je Zemlja dobila vodu. Štaviše, studija ukazuje da se piroklastične naslage mogu koristiti za „rudarenje“ vode, što bi podstaklo buduće misije na Mesec.
„Ove naslage su možda mnogo dostupnije od potencijalnog vodenog leda na tamnim delovima lunarnih polova“, objašnjava Miliken. „Voda je teška i skupa da bismo je nosili sa Zemlje u svemir, tako da je svaka kap koju možete dobiti na Mesecu, umesto da je nosite sa sobom, važna i otvara mogućnost održivog prisustva ljudi na Mesecu“.
