Ovo je inspirisalo novinara Nila Klarka da za sajt RT napiše autorski tekst pod nazivom „Beatifikacija Džona Mekejna“.
Da li njegova bolest znači da bi ga trebalo osloboditi od istorije neumornog ratnohuškačkog nastupanja, uz pokušaje da se Mekejn predstavi kao Mahatma Gandi 21. veka? Jedna stvar je da ne bi trebalo napadati nekoga ko se bori za život, ali sasvim je druga stvar da se menja istorija.
Tako je „Vašington post“ za vikend objavio panegirik pod naslovom „Šta možemo da naučimo od Džona Mekejna“.
„Širom planete, Mekejn je povezivan sa slobodom i demokratijom. Bio je neumorni šampion ljudskih prava, koji se glasno borio protiv represije i autoritarizma“, pisao je „Post“.
Ipak, piše Klark, Mekejnova borba za ljudska prava je najblaže rečeno bila selektivna, jer je podržavao neke veoma problematične likove.
U Ukrajini se sreo sa ekstremno desnim snagama koje su planirale nasilno zbacivanje demokratski izabranih vlasti.
Potpisao je platformu sa ultranacionalistom Olehom Tjahnibokom, koji je 2004. godine napao nešto što je nazvao „moskovsko-jevrejskom mafijom koja vlada Ukrajinom“.
Mekejn je 2011. godine izrekao hvalospeve na račun „herojskih“ odmetnika u Libiji, pozivajući na njihovo naoružavanje. Ali tu „pobunu“ su zapravo vodili tvrdokorni džihadisti, među kojima su mnogi bili povezani s Al Kaidom, poput Libijske islamske borbene grupe sa kojom je povezivan bombaš iz mančesterske arene Salman Abedi.
I u Siriji je Mekejn lobirao za „pobunjenike“ i tražio raketne udare na položaje vlasti.
Posle toga, predvodio je američku delegaciju koja je posetila saudijskog princa Salmana, komandanta programa Saudijske Arabije za „obučavanja i opremanja“ sirijskih „pobunjenika“. Setite se samo stotina hiljada ljudi ubijenih u Siriji zbog Mekejnove podrške „obuci i opremanju“.
„Bombardovanje je prvo na šta Džon pomisli kada ujutro ustane“, rekao je svojevremeno Mekejnov bliski prijatelj senator Dik Lugar.
„Da li da mislimo da je ovo normalno i da se tome radujemo? Neka nam je Bog u pomoći ako je to tačno!“, piše Klark.
Jedna od njegovih najšokantnijih izjava bila je da je Vladimir Putin veća pretnja od DAEŠ-a.
„Šta li o tome misle porodice i najbliži svih ljudi koje je DAEŠ pobio širom sveta“, komentariše Klark.
Posle 2016. godine, Mekejn je postao miljenik liberala na Zapadu zbog žestokog protivljenja Donaldu Trampu. Laburistički poslanik u Parlamentu Velike Britanije čak je rekao da je Mekejn „jedan od najboljih kandidata republikanaca“.
Sve se ovo odnosi na čoveka koji se „šalio“ na račun bombardovanja Irana, a 1983. godine glasao je protiv da dan Martina Lutera Kinga postane nacionalni praznik.
„Jedna je stvar da se Mekejnu poželi brz oporavak, a sasvim druga da se proglasi za najveću stvar još od sečenog hleba ili Bitlsa“, piše Klark.
Mekejn je rado podržavao demonstrante i „pobunjenike“ širom sveta, ali to nije bio slučaj u samoj Americi. „Začepi ili ću dati da te uhapse! Gubi se odavde, ološu jedan!“, vikao je Mekejn na demonstranta koji je ispred Senata tražio da bivši državni sekretar Henri Kisindžer bude optužen za ratne zločine.
„Za Mekejna, teroristi koji u vazduh dižu vladine zgrade i ubijaju civile u Siriji su ’heroji‘, dok su mirni demonstranti u njegovoj rođenoj zemlji ’ološ‘“, piše Klark.
Verovatno najsmešniji hvalospev objavljen je u listu „Nešenel interest“ pod naslovom „Homo Amerikanus“.
„Nije potrebno da se kaže da je oporavak Mekejna zapravo oporavak Amerike. Ali teško je zamisliti oporavak Amerike bez opravka Mekejna“, stoji u tom tekstu.
„Međutim, upravo je Mekejnova politika neprekidnog rata i intervencionizma uvalila Ameriku u trenutni haos“, piše Klark.
Pročitajte još:
