Vašington je ubeđen da je deo ukradenog softvera bio prodat iranskim vojnicima i državnim strukturama koje ne mogu da ih dobiju redovnim putem upravo zbog sankcija. Iranski hakeri navodno koriste servere koji se nalaze u nekoliko zapadnih zemalja kako bi se bavili ovim usavršenim vidom krađe.
Osim toga, na meti novih sankcija se našlo i sedam organizacija, pet privatnih lica koja podržavaju Korpus čuvara Islamske revolucije, kao i dve organizacije koje po mišljenju SAD učestvuju u programu razvoja balističkih raketa.
Mediji takođe navode da administracija Donalda Trampa razrađuje projekat novih ekonomskih sankcija u odnosu na Iran.
Bela kuća je uverena da Iran „ostaje jedna od najopasnijih pretnji po interese SAD i regionalnu stabilnost“.
Ovog 14. jula se navršilo tačno dve godine otkako je postignut međunarodni sporazum u vezi sa nuklearnim problemom Irana. Tada su u Beču predstavnici pet stalnih članica Saveta bezbednosti UN i predstavnici Nemačke i Irana usvojili Zajednički opšti plan delovanja koji je imao za cilj da odredi budućnost razvoja iranskog nuklearnog programa pod strogom kontrolom Međunarodne agencije za nuklearnu energiju.
Plan je predviđao da Iran ispuni niz obaveza koje se tiču reformi nuklearne politike u skladu sa zahtevima i standardima Međunarodne agencije za nuklearnu energiju i u skladu sa međunarodnim pravilima koja regulišu neširenje nuklearnog oružja. Sa druge strane, svetska zajednica i države koje su prethodno uvele finansijsko-ekonomske sankcije protiv Teherana upravo u vezi sa njegovom nuklearnom politikom trebalo je da ukinu restriktivne mere i različita ograničenja.
Nešto kasnije je SB UN u punom sastavu usvojio i Rezoluciju 2231 koja pravno reguliše i jača sve odredbe Zajedničkog opšteg plana delovanja. Tada se smatralo da je to pobeda svetske diplomatije, ali i ne manje važna pobeda iranskog i američkog spoljnopolitičkog resora. Analitičari sada i sami većaju šta li će Donald Tramp u svojoj antiiranskoj politici učiniti u odnosu na nuklearni program.
Kuda može odvesti ovaj tihi rat između Vašingtona i Teherana za Sputnjik objašnjava politički analitičar i ruski orijentalista Vladimir Sažin.
„Sa dolaskom Trampa u Belu kuću situacija je počela da se menja. Donald Tramp je mnogo puta izjavio da Zajednički opšti plan delovanja nije pobeda američka diplomatije, već njena velika greška. Čak se govorilo i o izlasku Amerike iz tog sporazuma, baš kao što je do sada Amerika već napustila Pariski klimatski ugovor i Transtihookeansko partnerstvo. Ta dva sporazuma je Tramp takođe vrlo glasno i jasno kritikovao“, podseća Sažin.
Pa ipak, situacija sa Zajedničkim opštim planom delovanja je pomalo drugačija. Tema tog ugovora nisu ni tarife, ni očuvanje klime, već nuklearna bezbednost i pokušaj kontrole i neširenja nuklearnog oružja.
Izlaz Vašingtona iz tog „nuklearanog dogovora“ za sobom bi povukao i izlazak Teherana, a samim tim bi došlo do svih (ne)očekivanih posledica poput obnavljanja nuklearnog programa, nestanka mehanizama za kontrolu „faktora za obuzdavanje“.
To bi imidžu SAD kao čuvara režima neširenja nuklearnog oružja nanelo užasan udarac. Osim toga, Vašingtonu je teško da se zauzme protiv Rezolucije 2231 jer je ona na neki način čedo američke delegacije pri SB UN, podseća Sažin.
„Sa druge strane Evropa, odnosno EU, uvek je sa velikim očekivanjima i nadama gledala na Iran kao na mogućeg partnera u svojim poslovnim projektima. Osim toga, ukidanje sankcija koje proizilazi iz Zajedničkog opšteg plana delovanja takođe bi donelo koristi i Kini, Japanu, Južnoj Koreju, Indiji, itd, jer su te dražve uvek bile zainteresovane za razvoj ekonomske saradnje sa Iranom. U slučaju da SAD izađe i iz tog sporazuma, oni reskiraju da postanu izdajnici u očima Evropljani i Azijaca koji su spremni da razvijaju multilateralni dijalog sa Teheranom. Od januara prošle godine počela je implementacija odredbi Zajedničkog opšteg plana delovanja i paralelno sa tim proces ukidanja sankcija. Mnoge transnacionalne kompanije, pa među njima i automobilske i naftne, već su počele da se vraćaju u Iran“, objašnjava sagovornik Sputnjika.
Polazeći od svega rečenog, može se konstatovati da SAD teško mogu da se odluče na izlazak iz tog sporazuma. Pa ipak, obuzet opštom iranofobijom, Tramp i njegova administracija koju podržava saudijski i izraelski lobi, ne može da smanji intenzitet političke, diplomatske i ekonomske konfrontacije sa Iranom. Tim pre što nuklearni sporazum nije obavezao Vašington da ne uvodi nove sankcije protiv Irana.
Još jedna kritika na račun Irana od strane SAD jeste podrška Teherana „međunarodnom terorizmu i neprijateljskom delovanju“, kako to smatraju u Vašingtonu. Osim toga, američka strana prigovara Teheranu zbog stanja u oblasti ljudskih prava i delatnosti prema Siriji…
„Deluje da administracija Donalda Trampa nema nameru da odustane od političko-diplomatskog konflikta sa Iranom. Iako će, po svim indicijama, Tramp ovim putem ići veoma pažljivo, bez oštrih i naglih pokreta. Osim toga, važno je da povodom iranskog pitanja Tramp dobije podršku Kongresa i svih drugih poluga vlasti i establišmenta“, zaključuje Sažin.
