Ukoliko se ispostavi da su te optužbe tačne, nemačkim proizvođačima automobila prete basnoslovne kazne, objašnjava dopisnik „Politike“ iz Nemačke Nenad Radičević za Sputnjik, koji kaže da postoji mogućnost i da je po sredi politička priča, s obzirom da su brojni nemački političari, pogotovu iz stranaka koje su na vlasti, bili u upravnim odborima velikih nemačkih auto-giganata.
„Sada levo orijentisani, pre svega Zeleni, optužuju nemačke političare da su bili suviše popustljivi prema automobilskoj industriji. Opozicija optužuje i nemačkog ministra saobraćaja Aleksandra Dobrinta da nije uspeo da reši ni prošlu aferu, te da je on jedan od krivaca za skandale koji će uticati ne samo na automobilsku industriju, već i na celu nemačku ekonomiju“, upozorava Radičević.
Kada je reč o samoj Hrišćansko-demokratskoj uniji Angele Merkel, čiji je Dobrint član, objašnjava Radičević, ona ga ne kritikuje, već sve optužbe baca na teret automobilske industrije sa željom da, u neku ruku, prikrije sopstvenu odgovornost u odnosu prema auto industriji i insistira na tome da proizvođači automobila samostalno srede stvari i da počnu sa primenom svih zakona i propisa u Nemačkoj.
Radičević kaže i da kada se na ovo sve doda da su u Nemačkoj za dva meseca parlamentarni izbori, ta tema poprima dodatne dimenzije, pogotovu što svaka takva priča postaje i delom argument političkih partija u predizbornoj kampanji.
Inače, aferu sa nemačkim auto-gigantima razotkrio je list „Špigl“ objavivši članak pod nazivom „Kartel: Tajni dogovori automobilskih koncerna“.
Naime, kako piše list, najveća nemačka trojka, koju čine „Folksvagen“, uključujući „Audi“ i „Porše“, zatim „Dajmler“, koji proizvodi „Mercedes“ i „Smart“, kao i i „Be-Em-Ve“, još od devedesetih godina prošlog veka kršila je propise o konkurenciji dogovarajući se o brojnim tehničkim i ekonomskim pitanjima oko proizvodnje, cene, plasmana i razvoja vozila, a sve u cilju suzbijanja konkurencije.
Kako se precizira, stotine rukovodilaca redovno se sastajalo u 60 različitih radnih grupa, a dogovori su se odnosili na izbor dobavljača i samih komponenata koje će biti korišćene u izradi automobila, zatim da li će koristiti benzin ili dizel motore, kao i koje će kočnice, menjače, kvačila ili pak pokretne krovove ugrađivati.
Radičević kaže da ukoliko se ispostavi da su optužbe tačne, nemačkim auto-gigantima prete kazne u visini od čak desetak milijardi evra.
Prema njegovim rečima, do tog otkrića je došlo tako što su prošlog leta, u jeku afere sa dizel motorima, čelnici „Folksvagena“, a zatim i „Dajmlera“ poslali pismo nemačkim vlastima u kojem su razotkrili taj skandal. Naime, u pismima je prijavljeno oko 200 rukovodilaca pet kompanija koji su učestvovali u dogovorima.
Međutim, nakon što je informacija procurila u javnost, i „Folksvagen“ i „Dajmler“ su odbili da se izjasne o tim optužbama, a jedino se oglasio „Be-Em-Ve“ rekavši da se nije dogovarao sa svojim konkurentima o emisiji štetnih gasova.
Radičević kaže i da su dogovori tih kompanija doprineli i prevari oko dizel vozila prošle godine, budući da su se saglasile oko korišćenja manjeg rezervoara za rastvor koji služi za umanjenje emisija štetnih gasova. Posle se ispostavilo da to nije dovoljno da se ta emisija umanji prilikom normalne vožnje, već isključivo tokom testiranja vozila.
Ova vest je, ističe on, uticala i na to da su akcije nemačkih auto-giganata, koji ukupno zapošljavaju preko 800.000 ljudi, već pale, iako je još rano proceniti kolika bi ukupna šteta od ovog skandala mogla biti.
