Nezadovoljstvo Unije određenim zemljama u njenom sastavu ogleda se i u tome što bi se na meti sankcija mogle naći i baltičke zemlje, zbog porasta fašističkog raspoloženja među građanima.
Da li se takozvana „druga Evropa“ otrgla prvoj i da li to „dizgine“ Brisela popuštaju kada su u pitanju mlađe članice Unije?
Za profesora beogradskog Fakulteta političkih nauka Slobodana Samardžića sve je to posledica velike krize u koju je Evropska unija upala, ali ne zbog, kako kaže, takozvanih „novih članica“, već zbog svog lošeg sistema.
„Otkad je uveden evro 2002. godine videlo se da je to jedna konstrukcija koja je neodrživa. Bolji ekonomisti su na to i tada skretali pažnju, a onda je ta neefikasna monetarna unija potresala čitav institucionalni sistem. Oni su, dakle, u krizi od 2005-2006. godine, a onda ih je finansijska kriza 2008. godine dobrano razdrmala, pa se ta struktura potpuno izmenila i izgubila ne samo stabilnost već i svoj autoritet. Sada, u suočavanju sa novim iskušenjima, taj autoritet ne može da deluje autoritativno jer on za zemlje koje rešavaju konkretne probleme, poput migracija, pitanja pravosuđa ili nekih druga pitanja, više ne može biti merodavan, s obzirom na to da nije merodavan za mnogo važnije stvari u samom sistemu funkcionisanja EU“, objašnjava Samardžić za Sputnjik.
Kako kaže, nije problem u Orbanu, poljskoj ili češkoj vladi i njihovoj nelojalnosti, već u slabom sistemu koji ne funkcioniše.
„Oni onda deluju nervozno i gotovo osvetnički pokušavaju da te zemlje uvedu u red, a nemaju ni autoriteta niti mehanizme da to urade. Aktuelne probleme oni neće moći da reše. Migrantsko pitanje ne mogu da reše zato što je problem migracije od 2011. pa do danas, a naročito 2015. godine, srušio jedan sasvim solidan sistem azila i migracije. To je bila politika koja se sprovodila u zajedničkom duhu i sa efikasnim načinom i humanističkom podlogom, i to se raspalo, a prvi je to primetio Orban, kao prvi na udaru migracionog talasa. Kako je iznutra video da mu taj sistem ne može pomoći, uzeo je stvari u svoje ruke, a za njim su pošle i preostale tri zemlje Višegradske grupe“, kaže Samardžić.
Politički analitičar Dragomir Anđelković za Sputnjik kaže da nikada zapravo i nije postojala Evropska unija koja je dubinski i vrednosno bila integrisana.
„Postoje zapadni i centralni deo Evropske unije. Stara Evropska unija je otišla u neku neoliberalnu krajnost, koja podrazumeva i loše i dobre stvari — dobre u pogledu istinskog poštovanja demokratije, ali loše kad se radi o nacionalnom odnosu prema državi i prihvatanju mondijalističkog koncepta i zanemarivanju religije i tradicije. Takođe postoji i nova Evropa, koja je ušla u EU pre svega želeći materijalno blagostanje i pripadnost nekakvoj zajednici Zapadnih država kakva je postojala, makar imaginarno, u 19. veku i početkom dvadesetog veka. Istočna je vrlo nacionalna i tradicionalna, sa dobrom stranom koja podrazumeva poštovanje sopstvenog nasleđa, uvažavanje državnosti, ali i sa lošom stranom gde ima mnogo šovinizma, nacionalističkih krajnosti i prihvatanja čak nekih elemenata iz prošlosti za koje smo mislili da su prevaziđeni“, smatra Anđelković.
Prema njegovim rečima, širenjem prvobitne EU došlo je do jedne vrste geopolitičkog braka bez mnogo zajedništva i zajedničkih vrednosti.
„Takve dve Evrope morale su pre ili kasnije da dođu u međusobni sukob i da se među njima pojavi jedna vrsta razdora. Mi koji posmatramo sa strane donekle možemo da budemo zadovoljni i gajimo simpatije prema nekim stvarima kao što je očuvanje nacionalnog suvereniteta ili odbijanje da se sledi mondijalistički migracioni koncept koji važi na Zapadu. Sa druge strane, treba da budemo svesni da u tim istočnim zemljama ima i jako mnogo negativnih pojava, poput ustaštva u Hrvatskoj, neonacizma u baltičkim zemljama, ekstremnog šovinizma u Poljskoj. U čitavom tom galijamatisu teško je izvesti jasan zaključak šta je dobro, a šta je loše, ali bilo kako bilo, mislim da je i za Srbiju i za Rusiju ipak povoljno što se EU na neki način trese jer je onda manje homogena i spremna da deluje zajednički protiv okruženja“, napominje Anđelković.
Kada je reč o budućnosti ovako turbulentne EU, analitičar Anđelković kaže da sledi period zatezanja i popuštanja konopca.
„Biće faza kulminacije sukoba i perioda pokušaja da se nađe neki kompromis, ali ne mislim da će se EU potpuno podeliti u dve ili tri zone po tom kriterijumu stare i nove, s obzirom na to da ima mnogo elemenata koji zemlje spajaju i razdvajaju. Primera radi, Češka je u pogledu odnosa prema vrednostima i tradiciji bliža Poljskoj ili Mađarskoj, a sa druge strane ekonomski je bliža Nemačkoj od, na primer, Italije, koja je deo stare Evrope i opterećena je mnogim ekonomskim problemima sa kojima se Češka efikasnije nosi. Tako da postoje tu i ekonomski i socijalni momenti koji su jedan od faktora razdvajanja, ali i odnos prema takozvanim evropskim vrednostima koje su iskristalisane na Zapadu. Jedino što možemo da zaključimo jeste da će biti turbulencija u narednim godinama, možda i decenijama, a suviše je rano reći šta će iz toga proizići“, zaključuje Anđelković za Sputnjik.
Pročitajte još:
