U sveobuhvatnoj analizi rizičnih faktora koji stoje iza demencije, naučnici su ukazali na one od posebnog značaja.
Naučnici podsećaju na to da mnogi ljudi prestaju da se dalje obrazuju posle 15. godine života, a tu je i problem visokog krvnog pritiska, gojaznosti i gubitka sluha u srednjem životnom dobu.
Opasni su i pušenje, depresija, fizička neaktivnost, društvena izolacija i dijabetes u poznijim godinama.
Stručnjaci smatraju da bi eliminacijom tih faktora u proseku mogao da se eliminiše jedan od tri slučaja demencije u svetu.
„Iako se demencija dijagnostikuje u kasnijem životnom dobu, promene na mozgu počinju godinama ranije“, objašnjava profesorka na Koledž Univerzitetu u Londonu Džil Livingston.
Prema poslednjim procenama Međunarodnog udruženja obolelih od Alchajmera, oko 47 miliona ljudi u svetu pati od demencije, a troškovi bolesti povezanih sa propadanjem funkcija mozga iznose 818 milijardi dolara godišnje.
Demenciju izazivaju bolesti mozga, od kojih je najčešća Alchajmerova, koja uzrokuje propadanje ćelija mozga i utiče na pamćenje, ponašanje, orijentaciju i snalaženje u prostoru, kao i sposobnost sprovođenja svakodnevnih aktivnosti.
Broj ljudi koje pogađa demencija porašće do 2050. godine gotovo tri puta i obuhvatiti 131 milion ljudi, procenjuje Svetska zdravstvena organizacija.
Stručnjaci su utvrdili da su kod 35 odsto slučajeva demencije, koji su mogli da budu sprečeni, tri najvažnija faktora prevencije — povećanje obrazovanja u mlađem dobu, smanjenje problema sa sluhom u srednjim godinama i prestanak pušenja.
Kliks
