Stručni tim kompanije u Kaliforniji, gde između ostalih sede i Rusi, oduševljen je doprinosom srpskog stručnjaka, kome ovaj posao nije doneo samo slavu u svetu informatike, već i novac — oko koga se, na kraju krajeva, čitava priča i vrti. Bajić za Sputnjik, međutim, kaže da mu novac nije osnovni pokretač, već entuzijazam, ali i činjenica da učestvuje u nečemu što „polako menja svet“.
„Posle robne razmene, plemenitih metala i novca kakav poznajemo, ljudi su odbijali da prihvate platne kartice — a sada su nam one glavno sredstvo plaćanja. Kriptovalute imaju budućnost, samo je potrebno vreme da to shvatimo“, kaže Bajić za Sputnjik.
„Kada sam sa ocem došao u market u vreme kada su počele da se koriste platne kartice prodavačica mu je dala da u aparat ukuca sve što treba, da ga on koristi, jer se ona boji aparata, plaši se da ne pogreši… A danas ih svi koristimo. Sada su stigle kriptovalute, svet se okrenuo internetu, svi čim ustanemo gledamo Fejsbuk, Mesindžer, gledamo šta se dešava, čitamo novine… Papirne novine uskoro će izumreti. Došlo je i do potrebe za novim valutama, pre svega kako bi se smanjio uticaj banaka u monetarnom svetu“, objašnjava Bajić.
U vreme predsedničke kampanje u SAD, kada je bilo jasno da Donald Tramp ima šanse da pobedi, na Vol Stritu je porasla prodaja kriptovaluta — sagovornik Sputnjika objašnjava da se javila sumnja u vrednost dolara. Pitali smo ga zašto brokeri nisu kupovali švajcarski franak ili neku drugu valutu, kao i zašto kriza u Evropi nije pojačala vrednost kriptovaluta.
„U Americi vlada drugačija kultura, drugačiji način razmišljanja. Oni žive u promenama, žive američki san, rade ono što vole, ono u šta veruju. Svi ostali, a posebno Evropljani, konzervativniji su i teže prihvataju promene. Tamo su ljudi naviknuti na to, organizacije i kompanije bilo kakve promene na tržištu, koje su danas veoma česte, mogu da istrpe, ljudi su navikli na te stvari. Ako se u Evropi desi malo veća promena, ljudi bukvalno ne mogu da se snađu“, kaže Radovan Bajić.
U razradi klaudkojna primenjuje se revolucionarna tehnologija zaštite, koja zamenjuje dosadašnji blok-lanac koji se inače koristi u kriptovalutama. Nova tehnologija zove se RAIDA — reč je o nezavisnom nizu administratora koji ga održavaju. U svetu postoje 24 servera koji ne znaju jedan za drugog, njihove lokacije, ni tehnologije na kojima se zasnivaju, što je izuzetno važno zbog bezbednosti sistema. Korisnici samo treba da zapamte svoju šifru i klaudkojn mogu i preko telefona da konvertuju u drugu valutu, ili njime pazare na internetu.
Najveći konkurent klaudkojnu trenutno je bitkojn, koji se umnožava različitim radnjama, odnosno operacijama na mreži. Međutim, valuta u čijem usavršavanju je učestvovao naš sagovornik naći će se i na berzi — moći ćemo da je kupimo ili prodamo i tako zaradimo, a vrednost će joj određivati ponuda i potražnja.
„Trenutno su tri velika konkurenta na tržištu klaudkojn, eterneus i bitkojn — a koji će postati najvredniji, to će reći tržište. Navijamo za našu tehnologiju koja je među prvih deset u svetu. ’Pejpal‘ je u pregovorima sa našim osnivačem, profesorom informatike iz Kalifornije Šonom Vordingtonom, da se klaudkojn prizna kao sredstvo plaćanja. Dakle, sada možete da kupite nešto na internetu i da platite klaudkojnom. To je veliki pomak. Ipak, sve zavisi od institucija kao što je Svetska banka. Ona trenutno ne priznaje kriptovalute, zato što bi to smanjilo veliki uticaj svih banaka u svetu. Neće postojati više potrebna za konverzijom, banke na njoj neće zarađivati“, ističe naš sagovornik.
On dodaje da će to u velikoj meri zavisiti od ljudi koji sede u Svetskoj banci, odnosno od toga koliko su dalekovidi. Stručni tim klaudkojna u Kaliforniji veruje da njihova virtuelna valuta ima budućnost. „Ima ljudi koji su zainteresovani, ljudi koji bukvalno počinju da lobiraju da kriptovalute budu priznate kao zvanične, da se odabere nekoliko koje mogu da se koriste u celom svetu“, kaže Radovan Bajić.
Iako je postao bukvalno svetska zvezda na polju kriptovaluta, osim onih koji su ga pojedinačno zvali da čestitaju i pitaju kako da obezbede svoje klaudkojne, nije mu se obratila nijedna kompanija ili zvanična institucija u Srbiji koja bi mogla da bude zainteresovana za ovaj sistem i njegovo znanje.
„Možemo da se vratimo nekim epohalnim otkrićima kao što je struja. Takođe je Srbin bio kreator toga i prenosa svih podataka, ovo je samo nastavak. Tesla je počeo da radi u fabrici koja je videla njegov potencijal i počela da finansira njegove patente. Ovakve patente mogu da počnu da finansiraju pre svega finansijske institucije, jer je to nešto što je njima blisko“, ističe Bajić.
Budućnost kriptovaluta je i u rukama država, ako one nađu svoju računicu i interes, „nevidljive valute“ će moći da uđu u trku sa tradicionalnim sredstvima poslovanja i plaćanja.
O kriptovalutama se sve više govori i na istoku. Iako nemaju zvaničan status u Ruskoj Federaciji, u Dumi poslednju pola godine radi Komisija za regulisanje njihovog tržišta, a predsednik Kazahstana Nursultan Nazarbajev predložio je tokom govora na Ekonomskom forumu u Astani da se svetska ekonomija spasi od valutnog rata uz pomoć stvaranja globalne kriptovalute.
Pametan, vredan i primetno skroman, naš sagovornik, kad već nije interesantan domaćim finansijskim institucijama, sigurno će postati interesantan svetskim kompanijama, koje već decenijama uzimaju najbolje iz Srbije… Zar ne?!
„Ne. Apsolutno nemam nameru da odlazim iz zemlje. Uostalom, kada radite na internetu, možete da budete bilo gde“, kaže na kraju razgovora za Sputnjik inženjer Radovan Bajić.
Pročitajte još:
