„Arhivska građa i naučna literatura o ovoj temi praktično su neiscrpne, a rok od godinu dana prekratak. Uz to valja sačekati i otvaranje svih dosad zatvorenih vatikanskih i nekih drugih arhiva. Stoga sam uveren da će započeti dijalog biti nastavljen, bilo u formi produžavanja mandata komisiji, bilo pak u nekoj drugoj formi. Uostalom — videćemo. Ovde ne bi trebalo da presuđuju međudržavni ili međunacionalni odnosi. Treba da presudi istorijska istina i samo istina“, rekao je Irinej za današnju „Politiku“.
Upitan da li će Vatikan proglasiti Alojzija Stepinca za sveca ili da li će se papa Franja uzdržati od toga, zbog činjenice da bi to narušilo odnose ne samo dveju crkava već i Srbije i Hrvatske, kao i Srbije i Svete stolice, Irinej kaže da to ne zna.
„Ono što ja mislim o tome jasno je iz službenih pisama SPC papi i iz njegove odluke, donete na osnovu neprihvatanja mogućnosti Stepinčeve kanonizacije od strane SPC, da se kanonizacija odloži, a problematika koja se nje tiče odgovorno razmotri u dijalogu srpskih i hrvatskih episkopa i istoričara u okviru Mešovite komisije. U Evropi i svetu postoje i rimokatolici, pa i jedan broj hrvatskih katolika, koji se iz načelnih moralnih razloga protive toj kanonizaciji, što se kod nas uglavnom ne zna“, rekao je Irinej.
Govoreći o zajedničkom saopštenju Mešovite komisije, koje je izazvalo različite komentare, episkop bački Irinej kaže da je tekst saopštenja „izbalansiran“ i da ne može da se tvrdi da je u njemu nečiji stav „preovlađujući“.
„Naknadne fabule o autorstvu teksta, pokušaj menjanja smisla zajedničkog saopštenja tendenciozno pogrešnim prevodom, hinjena tumačenja, kako bi se u Zagrebu kazalo, i na takvim tumačenjima utemeljene prognoze, imaju za cilj da okuraže hrvatske zagovornike kanonizacije, možda i u pokušaju da utiču na Vatikan“, rekao je Irinej.
Prema njegovim rečima, sve to je kratkog daha, ali to što neki u Zagrebu čine svojim komentarima nije korektno prema radu Komisije i temi kojom se ona bavila prethodnih 12 meseci.
„Ne mogu da tvrdim da je sadržina njihovog trijumfalizma i prognoza ravna sadržaju i trajanju dečjeg luft balona, ali mogu da tvrdim da su argumenti srpskog dela komisije bili zasnovani na dokumentima i neoborivim činjenicama, šta god o tome pisali ili izjavljivali pojedinci u Zagrebu“, rekao je Irinej.
Kada se radi o dokazima i argumentima koje su predočili predstavnici SPC i srpski istoričari o ulozi Alojzija Stepinca u Drugom svetskom ratu, Irinej navodi da su svi u pravoslavnom delu komisije nastupali „odgovorno i savesno, bez mržnje i pristrasnosti“.
„Argumenti koje smo izneli — istorijski, teološki i drugi — po našem mišljenju su više nego dovoljni. Sa druge strane, nama je razumljivo opravdano interesovanje naše javnosti i medija za dokaze i argumente koje smo izneli. Ali javnosti i medijima treba da bude jasno da bi iznošenje naše argumentacije sada bilo kontraproduktivno“, rekao je Irinej.
Kako je objasnio, bilo bi kontraproduktivno zato što SPC poštuje dogovor da se do okončanja procesa ne iznosi sadržaj razgovora, kao i da će, kada dođe vreme, sav materijal Komisije biti objavljen i dostupan.
On je ocenio da medijsko mešanje u celu stvar može da proizvede „zamešateljstvo“.
„Ali, ukoliko hrvatski partneri u dijalogu nastave da iznose ponekad veoma jednostrano sadržaj razgovora pre vremena, kao što su neki počeli da čine, moraćemo i mi da reagujemo na odgovarajući način“, zaključio je Irinej.
