Uz zvuke Uvertire „1812“ Petra Iljiča Čajkovskog i veličanstveni vatromet, u Drvengradu je krajem prošle sedmice otvoren peti festival ruske klasične muzike „Boljšoj“.
A na samom otvaranju — svetska zvezda klasične muzičke scene — violinista Roman Simović, u pratnji Simfonijskog orkestra „Boljšoj“, označio je početak ove muzičke fešte na otvorenom. Uoči nastupa, u razgovoru za Sputnjik, Simović nije krio uzbuđenje što nastupa u čarobnom drvengradskom ambijentu.
Među gostima festivala bila je i Milijana Nikolić, mecosopran, umetnica koja trenutno nastupa u najprestižnijim svetskim operama, kao što su Milanska skala, Rimska opera i Opera u Sidneju. Ona je za Sputnjik otkrila kako, kao i Roman Simović, nije imala dilemu kada je stigao poziv za dolazak na Mećavnik.
Umetnički direktor Simfonijskog orkestra „Boljšoj“ je dirigent Srboljub Dinić, koji je i umetnički direktor Orkestra Pozorišta lepih umetnosti iz Meksiko Sitija. Maestro Dinić je s orkestrom „Boljšoj“ nastupao tri večeri na festivalu, a za Sputnjik je govorio o tome šta za njega znači nastup na Mećavniku i stvaranje muzike pod vedrim nebom.
Glumica Vjera Mujović, koja je vodila festivalski program, otkrila nam je zašto je ambijent Mokre gore mesto u kojem se pretapaju akordi ruske klasične muzike i replike iz predstave o Čehovu koju Vjera, u režiji Nebojše Dugalića, igra već nekoliko meseci u teatru Madlenijanum.
Zanimljivost svakog festivalskog izdanja na Mokroj gori, pa i onih u Andrićgradu, jeste činjenica da je uprkos velikim zvezdama filmske, muzičke, pozorišne ili književne scene, jedna od najtraženijih uvek — idejni tvorac i glavni krivac za sva ta dešavanja — režiser Emir Kusturica. Manirom dobrog domaćina koji se povlači da bi i vreme i mesto ustupio gostima, a u slavu autentične umetnosti koja se, kao kada je o festivalu „Boljšoj“ reč, stvara tu, na licu mesta, i postaje neponovljiva, Kusta se i ovoga puta trudio da dobro poznatim putevima i prečicama izbegne radoznalu sedmu silu i — ostane neuhvatljiv. Ne i za Sputnjik, koji je sa rediteljem razgovarao na više različitih tema.
Jedan od onih koji se na Mokroj gori oseća kao „domaći“ i koji uspešnu i zapaženu karijeru sigurno gradi na teatarskim scenama u Srbiji i regionu, Milan Nešković bio je ovoga puta na Mećavnku samo publika, budući da će pozorišni festival, čiji je on selektor, na ovom mestu tek biti održan, krajem oktobra. Milan je govorio za Sputnjik o pripremama za teatarsku mećavničku feštu, kao i o novim planovima, naročito o velikom projektu pripreme „Ožalošćene porodice“ na sceni ruskog teatra „Volkov“.
O privlačnoj sili lepote koju zajedno stvaraju klasična muzika i netaknuta priroda svedoči i činjenica da je jedan od redovnih gostiju festivala, ruski pijanista Jurij Rozum, bio više nego raspoložen da razgovara s nama i da podeli utiske s ovogodišnjeg muzičkog okupljanja.
Gošća festivala „Boljšoj“ je bila i rusko-belgijska violinistkinja Tatjana Samuil. Nakon višesatne potrage za umetnicom, koja je u Drvengrad doputovala s porodicom i odlučila da prepodne provede u razgledanju predela i vožnji „Šarganskom osmicom“, ekipa Sputnjika ju je srela na jednoj od terasa u Drvengradu.
Nesumnjiva zvezda festivala bio je Valerij Gergijev, svetski dirigent broj jedan, koji je celu ovu muzičku priču zaokružio, dajući joj posebnu harmoniju. To zbog čega se pred ovim umetnikom svuda u svetu kape skidaju dole, osetila je i mećavnička publika, ali i članovi orkestra „Boljšoj“, pa i sam Emir Kusturica. Slušajte nas i saznajte o kakvoj je umetničkoj magiji reč.
A uz klasiku, pod vedrim drvengradskim nebom čuli su se i ove godine gitarski rifovi i glas jedne od rok legendi sa ovih prostora — Bore Čorbe. Da sa nesmanjenom energijom nastupa već nekoliko decenija i da publika uvek očekuje dobru žurku, uz antologijske Čorbine stihove, potvrdilo se i ovog puta. Raspoložen i nestrpljiv da zapali muzikom nebo nad Drvengradom, Bora je, uoči koncerta, za Sputnjik kazao da je Mećavnik bogomdano mesto za rokenrol, budući da je njegov tvorac — stari provereni roker.
Glavni pokrovitelj festival tradicionalno je bila kompanija „Gaspromnjeft“.
