Regionalni stambeni program ima za cilj stambeno zbrinjavanje najugroženijih izbeglica iz vremena ratova u bivšoj Jugoslaviji. Ova inicijativa okupila je sve zemlje regiona — Srbiju, BiH, Hrvatsku i Crnu Goru, a američki potpredsednik Majk Pens je prilikom posete predsednika Vučića Vašingtonu obećao dodatnih 10 miliona dolara ovom projektu.
Američka najava o dodatnim sredstvima je dobra jer će omogućiti da se projekat u potpunosti sprovede kako je planirano, ocenjuje Ivan Mišković iz srpskog Komesarijata za izbeglice.
Na teritoriji Srbije projekat se zahuktano sprovodi. Srbobran, Paraćin, Beograd, Vršac, Prokuplje, Sremska Mitrovica i Kruševac, samo su neki od gradova gde se grade stanovi i kuće za izbeglice. Prema Miškovićevim rečima, u ovom momentu radi se na implementaciji 6 000 stambenih rešenja, a krajem juna uručeni su ključevi hiljaditom korisniku ovog programa.
„U okviru projekta korisnicima se dodeljuje četiri tipa stambenih rešenja. Korisnici su se već izjašnjavali koja bi od njih bila najadekvatnija i najbliža njihovom načinu života koje ovde imaju ili koje su imali u zemlji porekla. Tako da su korisnicima na raspolaganju stanovi, montažne kuće, paketi građevinskog materijala i seoska domaćinstva“, kaže Mišković.
Krajem juna održan je i sastanak donatora u Beogradu. Najveći donator projekta je EU, a drugi po veličini su SAD, dodaje on. Osim njih, projekat su finansijski pomogli i Nemačka, Italija, Norveška, Švajcarska, Danska, Turska, Luksemburg, Kipar, Rumunija, Češka Slovačka i Mađarska.
„Pre početka projekta detaljno su ispitivane potrebe. Poslednji podaci govore da je malo više od 7.000 izbegličkih porodica čeka nna krov nad glavom, tako da se očekuje da se u okviru ovog projekta u narednih nekoliko godina obezbede sva ta stambena rešenja“, kaže Mišković.
I pored čestih sporenja država u regionu, saradnja između zemalja u pogledu zbrinjavanja izbeglica na zavidnom je nivou, kaže on:
„Zemlje tesno sarađuju, imaju redovne sastanke, razmenjuju podatke, kada je reč o korisnicima. Bitna dimenzija ovog programa je i pomirenje u regionu i to zaista ide na jedan dobar način“.
Svako ko je voljan da pomogne rešavanje ključnog problema izbeglica, rešavanje njihovog stambenog pitanja, dobrodošao je, komentariše Pensovu najavu predsednik Saveza Srba iz regiona Miodrag Linta.
„Mislim da je krajnje vreme da nakon 22 godine od završetka ratova na prostoru bivše Jugoslavije, da proterani konačno imaju svoj dom i da prestanu biti podstanari koji plaćaju kiriju i na taj način odlažu rešavanje svog ključnog problema“, kaže on.
Linta, međutim, naglašava da je potrebno da Vašington, pored toga što donira novac za projekat stambenog zbrinjavanja izbeglica, izvrši pritisak na Zagreb i Sarajevo da, kako kaže, konačno počnu da rešavaju imovinska pitanja proteranih Srba. Rešavanjem tih problema ne bi bila potrebna novčana pomoć za njihovu integraciju u Srbiji i Republici Srpskoj, zaključuje Linta.
