U kontratužbi za genocid protiv Hrvatske Srbija je tražila da se proslava Oluje izbaci iz kalendara praznika u toj zemlji, ali će se ove godine slaviti dva dana, paradom u Zagrebu, centralnom proslavom u Kninu, ali i u drugim gradovima. Predsednik nevladine organizacije, Dokumentaciono — informacionog centra Veritas, Savo Štrbac, smatra da se Hrvatska, umesto da napreduje, vraća u devedesete.
Da li vas čudi da nikome ne smeta što se slavi vojna operacija u kojoj je iz svojih kuća proterano više od dvesta pedeset hiljada ljudi, a bezmalo dve hiljade ubijeno? Da li je ta pompa oko proslave podstaknuta izborima i da li može da se kaže da se u Hrvatskoj izbori dobijaju ili gube na odnosu prema Srbima?
"Apsolutno, na odnosu prema Srbima gube se ili dobijaju izbori. Koalicija okupljena oko nacionalističkog HDZ-a će na taj način ove godine okupiti dve najjače grupacije u Hrvatskoj. To su polumilionska masa branitelja i katolička crkva. Ko njih pridobije, taj tradicionalno dobija izbore. A mržnja prema Srbima i svemu što je srpsko je konstanta. Prema hrvatskm izvorima, od 2002. godine, dva i po puta više Srba je otišlo iz Hrvatske u Srbiju, nego što se vratilo svojim kućama. Taj tihi egzodus traje i dalje, dok se na drugim mestima ljudi vraćaju na svoja ognjišta."
Izjavili ste da očekujete da se hrvatskom društvu dogodi neka vrsta katarze, zemlja je punopravna članica Evropske unije, od rata su prošle dve decenije. Da li se ipak nešto u odnosu prema Srbima promenilo?
"Katarza ne samo da je izostala, već se netrpeljivost intenzivira, posle pokušaja Socijaldemokrata da Srbima makar omoguće korišćenje ćirilice u Vukovaru, sa dolaskom predsednice iz redova desnice, jubilarnoj proslavi Oluje prisistvovaće i generali Gotovina i Markač, koje je pretresno veće Haškog tribunala osudilo na 24 odn 18 godina zatvora. Oni su oslobođeni, ali tek u veoma problematičnom drugostepenom postupku, o kojem će se još mnogo pričati. Prisetimo se da ih je pretresno veće proglasilo krivim, jednoglasno. Sud je rekao da nema genocida, ali je konstatovao da su u Oluji počinjeni masovni zločini."
Zašto insistirate na tvrdnji da je netrpeljivost veća nego ranije?
"Poslednji izveštaj Srpskog narodnog veća kaže da je prošle godine u Hrvatskoj bilo više od 80 prekršaja sa etničkim predznakom prema Srbima, krivičnih dela, fizičkog zlostavljanja. To nas vraća u devedesete i podseća na Tuđmanovu tezu da će hrvatsko pitanje biti rešeno kada Srba ne bude bilo više od tri odsto u ukupnoj populaciji. Godine 2011. bilo ih je 4,36, ali bojim se da će ih na narednom popisu, ako to već nije slučaj, biti i manje od tri odsto.
Međunarodna zajednica ćuti, ne osuđuje etnički motivisane napade, veličanje ratnih operacija, da li misite da bi srpska vlada mogla biti aktivnija po tom pitanju? Govorimo i o pravima ljudi koji su uglavnom državljani Srbije, a u Hrvatskoj poseduju imovinu.
"Svakako bi trebalo da bude više diplomatskih urgencija, protestnih nota za sve loše što se dešava Srbima u Hrvatskoj, ali i u Srbiji. Srbija ima puno pravo da brine o ljudima kojima je dala status izbeglica, o njima sve ove godine i brine. Ne mogu da kažem da nije bilo pokušaja, najčešće je reagovalo Ministarstvo spoljnih poslova, ali to očigledno nije dovoljno. To bi trebalo biti mnogo žešće. Ali treba imati u vidu još neke činjenice. Rehabilitacija Draže Mihajlovića, u čiju opravdanost ili neopravdanost ne želim da ulazim, Hrvatskoj je baš dobro došla za proslavu u Blajburgu i slavljenje Oluje. Uvek imaju opravdanje da kažu: pogledajte šta rade oni u Srbiji. Oni koriste to što su zarad bratstva i jedinstva izjednačeni četnici i ustaše, iako to, smatram, nema mnogo sličnosti.
