Početkom nedelje je Sergej Čemezov, predsednik ruske korporacije „Rostek“, izjavio da su se Moskva i Ankara dogovorile o svim tehničkim detaljima ugovora, i da su ostali još samo administrativni aspekti.
„Konačnu odluku doneće ruska i turska vlada. U toku su pregovori sa (ruskim) Ministarstvom finansija, i najverovatnije će sâma Turska obezbediti neka sredstva za ovaj projekat, a deo će biti primljen u obliku kredita“, rekao je Čemezov novinarima na marginama avio-kosmičkog salona MAKS 2017.
Pregovori o ovom pitanju vode se od 2016. godine. U martu je Čemezov izjavio da je Ankara spremna da kupi sistem S-400 uz kredit koji je odobrila Moskva.
Prošle nedelje je turski ministar odbrane Fikri Isik izjavio da su pregovori o isporuci odbrambenih sistema S-400 Turskoj dostigli završnu fazu.
„Došli smo do završne faze u vezi sa S-400. Naime, pregovori će imati pozitivan ishod. Međutim, ne može se reći da je pitanje zatvoreno sve dok se ne stave potpisi. Sada smo u završnoj fazi, i ne bi trebalo da iskrsnu nikakvi problemi“, rekao je Isik, prenosi list „Jeni safak“.
Pošto je Turska članica NATO-a, Sjedinjene Američke Države više puta su izrazile zabrinutost zbog moguće isporuke sistema S-400 ovoj zemlji. Prošle nedelje, šef Pentagona Džejms Matis rekao je da ovaj sporazum pokreće pitanja o kompatibilnosti NATO-a.
„Problem je kako da NATO sistemi budu kompatibilni sa Rusima? Neće nikada biti kompatibilni. Moraćemo da vidimo da li to prolazi? Ali, moraćemo da pogledamo“, rekao je Matis novinarima.
Postavlja se pitanje zašto se čini da je Vašington zabrinut zbog sporazuma između Rusije i Turske o S-400, jer mnoge članice NATO-a, uključujući Rumuniju, Bugarsku, Grčku i Nemačku, koriste rusko naoružanje, uključujući raketne sisteme S-200 i S-300.
U intervjuu za tursku redakciju Sputnjika, profesor Mesut Haki Džašin sa Univerziteta Ozjegin rekao je da je zabrinutost Vašingtona zbog isporuke S-400 Turskoj neosnovana.
„Turska je jednom zatražila od svojih NATO saveznika da je snabdevaju protivvazdušnim odbrambenim sistemima. Ali je Nemačka opozvala raketne sisteme ’Patriot‘ iz političkih razloga, koristeći ih kao političku polugu. Štaviše, sistemi ’Patriot‘ nisu mogli da pokriju sve problematične oblasti Turske. U međuvremenu, S-400 sa svojim naprednim sposobnostima savršeno će služiti bezbednosnim interesima Turske“.
S-400 „Trijumf“, koji NATO naziva SA-21 „Grauler“, razvila je kompanija „Almaz—Antej“.
Sistem može da presretne sve vrste modernog vazdušnog naoružanja, uključujući ratne avione pete generacije, kao i balističke i krstareće rakete maksimalnog dometa od 400 kilometara na visini do 30 kilometara. S-400 istovremeno može da pogodi do 36 meta.
„(Takva sposobnost) je važan faktor za Tursku, mislim da kao istaknuti vojni zvaničnik šef Pentagona to razume“, dodao je stručnjak.
Džašin je ukazao na činjenicu da je nedostatak odgovarajućih raketnih sistema bio ozbiljan problem za Tursku.
„Usred sukoba na Bliskom istoku u poslednje tri decenije, uvek je postojala pretnja za teritorijalni integritet i nacionalnu bezbednost Turske. Štaviše, postoji i pretnja od balističkih raketa raspoređenih u Iranu i drugim susednim zemljama“, naveo je stručnjak, naglasivši da je Ankari potreban najnapredniji sistem protivraketne odbrane u svojoj klasi.
Komentarišući Matisovu zabrinutost zbog rusko-turskog sporazuma, Džašin je istakao da je Turska suverena i nezavisna država i uprkos tome što je deo vojnog bloka, Ankara ima sva prava da kupi bilo koje oružje potrebno da se održi njena nacionalnu bezbednost.
Ekspert je dodao da ako Turska ima napredni sistem protivraketne odbrane, to bi samo doprinelo bezbednosti drugim saveznicima NATO-a, uključujući i SAD.
„Ukoliko Turska bude imala raketni štit, to će čak biti dobro i za SAD. Dakle, ne mogu da objasnim zašto je Pentagon saopštio da S-400 ne može da se integriše u NATO sisteme. U tehničkom smislu, svaki sistem može da bude kompatibilan sa standardima NATO-a“, zaključio je Džašin.
