Šta će tek biti kad na stražu dođe S-500 „Prometej“?
Teritoriju Rusije i njeno nebo tokom poslednje decenije čuva sistem S-400 „Trijumf“. Prekookeanske partnere pak čuva njihov sistem „Patriot“, koji čini osnovu taktičke protivvazdušne odbrane ne samo američke vojske već i nekih zemalja-saveznica. Osim ovog sistema, koji je prvi put u praksi oproban tokom „Pustinjske oluje“, početkom devedesetih godina prošlog veka, Amerikanci imaju i sistem THAAD.
Lome se koplja među ruskim i zapadnim analitičarima čiji sistemi su bolji i efikasniji. Čuveni američki vojno- analitički list i portal „Nešenel interest“ je u jednom svom komentaru naveo da ruski sistem S-500 predstavlja ekvivalent američkom sistemu THAAD, i da ovaj novi i donekle još uvek tajanstveni sistem u sebi integriše prethodna dva sistema S-300V i S-400.
Što se tiče najnovije generacije sistema „S“ porodice, modela 500 — on je donekle još uvek, iz sasvim razumljivih razloga, obavijen velom tajne. Očekuje se da će novi sistem S-500 „Prometej“ postati deo oružanih snaga Ruske Federacije već 2019. godine.
Glavnokomandujući Vazdušno-kosmičkih snaga Rusije, general-pukovnik Viktor Bondarjev najavio je proletos da će ruska vojska uskoro dobiti nove sisteme S-500 koji predstavljaju univerzalni kompleks zemlja—vazduh dalekog dometa i presretanja projektila na velikim visinama. Naime, novi sistem moći će da prepoznaje ciljeve kada su jako daleko — na visinama do 50 kilometara, ali i veoma blizu, tačnije pri njihovoj i minimalnoj visini od 50 do 100 metara. Takođe, prema rečima stručnjaka, S-500 će moći da otkrije i istovremeno gađa do deset balističkih nadzvučnih ciljeva, kao i da gađa bojeve glave nadzvučnih projektila.
Protivvazdušni raketni sistem dalekog dometa S-500 moći će da presreće ne samo aerodinamične ciljeve (avione, helikoptere), već i balističke i krstareće projektile. S-500 se takođe odlikuje visokom mobilnošću, jer je na pokretnoj šasiji i malo mu je vremena potrebno da se postavi u režim borbene gotovosti.
Detalje i istorijat porodice raketnog sistema „S“, ali i performanse američkih rivala, za Sputnjik objašnjava ruski vojni stručnjak Viktor Murahovski, koji za početak podseća da i sam sistem S-300 ima dve različite varijante:
„Jedan sistem S-300 je na pokretnoj šasiji i predstavlja deo Vazdušno-kosmičkih snaga. Drugi sistem S-300V je na gusenicama i predstavlja objedinjeni PVO i PRO sistem i ima drugačije rakete i radare u odnosu na onaj na pokretnoj šasiji. Ovaj drugi sistem, S-300V, ima više mogućnosti u borbi protiv balističkih raketa i visokopreciznog oružja, kao i veću mobilnost. S-300V se lakše postavlja u stanje borbene gotovosti“.
Murahovski navodi da sistem sledeće generacije, S-400, takođe predstavlja sistem Vazdušno-kosmičkih snaga na pokretnoj šasiji, i zato ima veći domet, pa shodno tome može bolje da locira cilj. Takođe, S-400 ima unapređenije performanse u borbi protiv balističkih raketa, objašnjava ruski vojni stručnjak.
Ako govorimo o postojećim američkim sistemima, tu je u prvom redu taktički sistem PRO, takozvani „Patriot“, koji koristi različite tipove raketa, pa i najnovije modifikacije. „Patriot“ takođe vrši udare po balističkim raketama, ali je problem u tome što je ovaj sistem preskup.
„Jedna raketa ovog sistema, koja inače košta tri miliona dolara, ispaljena je pre nekoliko meseci na Bliskom istoku kako bi pogodila jeftini dron od 200 dolara. Ironija je što je skupu raketu ispalo ’bliski saveznik‘ SAD. Tada je general američke vojske Dejvid Perkins izjavio da će saveznici, ako nastave ovako da troše naoružanje kako bi obarali jeftine bespilotne letelice, ubrzo uništiti čitav vojni budžet SAD“, slikovito objašnjava Murahovski.
Murahovski ističe i da, na primer, Indija pri potpisivanju ugovora o kupovini sistema „Patriot“, nije kupila i rakete. Nju Delhi se tada odlučio za značajno jeftinije, ali manje efikasne, rakete izraelske proizvodnje.
„SAD imaju i sistem THAAD, ali je njegov problem to što je potrebno mnogo vremena da se postavi u režim borbene gotovosti. Osim toga, ovaj sistem ima i svojih manjkavosti kada je u pitanju obaranje balističkih raketa. THAAD je, generalno govoreći, usko specijalizovani sistem, dok su S-400 i S-500 univerzalniji i mogu da obaraju različite ciljeve, kao i da koriste nekoliko različitih tipova raketa“, ističe Murahovski.
Osim toga, ruski vojni analitičar navodi i da je „Patriot“ radio na starim principima, još iz sovjetskog vremena, i šemama balističkih raketa R-17, koje datiraju još iz pedesetih godina 20. veka. Zato je i preciznost gađanja bila prilično niska.
Murahovski priznaje da se efikasnost ovakvih sistema najbolje i jedino može proveriti u praksi. Izgleda, međutim, da se niko ne usuđuje da izađe na crtu ruskim raketama.
„Vidimo da na bojnom polju još niko nije rizikovao da uđe u zonu koja je pokrivena ruskim sistemima S-300 i S-400. Čini se, takođe, da nema interesenata koji bi u praksi isprobali njihovu efikasnost. Amerikanci zvanično u svojim vojnim dokumentima i uputstvima vojnicima na terenu ove zone pokrivene ruskim sistemima S-300 i S-400 nazivaju ’zabranjenim zonama‘ i naši sistemi ih veoma brinu i očigledno plaše“, zaključuje ruski vojni analitičar.
