Po svemu sudeći, od jedinstvenog nastupa opozicije na beogradskim izborima, koji bi trebalo da se održe na proleće iduće godine, neće biti ništa. Ono što može da se očekuje je da opozicija izađe u dve kolone.
Prema pisanju medija, vode se razgovori o zajedničkom nastupu Demokratske stranke (DS) Dragana Šutanovca, Socijaldemokratske partije Srbije (SDS) Borisa Tadića, Zajedno za Srbiju Dušana Petrovića i Pokreta slobodnih građana (PSG) Saše Jankovića.
Ove stranke imaju mnogo toga zajedničkog, dele iste vrednosti i iste poglede na svet. Drugu kolonu činile bi stranke i pokreti desne orijentacije.
„Dosta je bilo“ (DJB) Saše Radulovića na beogradske izbore izaći će samostalno, ali kako navode lideri ove stranke, ona ostaje otvorena za dalje pregovore o zajedničkom nastupu. I iz grupacije okupljene oko Vuka Jeremića, čija je stranka u osnivanju, takođe navode da se zalažu za što širu opozicionu koaliciju na beogradskim izborima.
Izlazak opozicije u dve kolone više je odluka iznuđena činjenicom o nemogućnosti pravljenja zajedničkog dogovora, nego što su stranke strateški razmišljale, kaže Bojan Klačar izvršni direktor CESID-a.
Ipak, Klačar smatra da je za opoziciju bolje da na izbore izađe u dve kolone. Prvo, kaže on, bilo bi nemoguće napraviti široku koaliciju tako različitih stranaka.
„Čak i kada bi se napravila ta koalicija, mi bismo imali koaliciju od više od deset stranaka od kojih nijedna ili eventualno jedna ima rejting veći od deset odsto. Bilo bi nemoguće da funkcioniše, s obzirom da postoje objektivne političke razlike i da postoji neka vrsta narcizma malih razlika“, kaže Klačar.
Zbog toga je bolje praviti strateške i programske koalicije gde građanima nije potrebno previše objašnjavati razloge za saradnju, dodaje on.
Izlaskom u dve kolone, prema Klačarovim rečima, opozicija bi pokazala da ima plan i ponudu za birače.
„Biračima će biti preneta poruka da su se dogovorili da ne mogu zajedno da nastupe, ali da makar mogu da naprave neke druge vrste koalicija koje mogu da budu mnogo bolje nego da se išlo na jednu veštačku veliku koaliciju“, kaže Klačar.
Međutim, Klačar se pita hoće li trenutna konstelacija snaga na srpskoj opozicionoj sceni opstati. Takođe, on pominje i nekoliko aktera koji nisu u fokusu — Aleksandra Šapića, pokret „Ne davimo Beograd“, Beli Preletačević, uz moguću kandidaturu Dragana Đilasa.
„Kada govorimo o ove dve kolone, zapravo ne govorimo o čitavoj opozicionoj sceni i vrlo je verovatno da će osim te dve kolone biti minimum tri, a možda i četiri političke organizacije koje će se boriti za glasove Beograda. Među svima njima ima i te kako mnogo istih ciljnih grupa kojima se obraćaju“, kaže on.
Aleksandar Šapić i Dragan Đilas mogu da uzimaju glasove i sa građanske i sa desne opcije, dok Beli Preletačević i „Ne davimo Beograd“ direktno uzimaju glasove levoj ili građanskoj strani, zaključuje Klačar.
