U emisiji „Na nišanu Lazanskog“ Aleksandar Gajić iz beogradskog Instituta za evropske studije i nekadašnji dopisnik „Politike“ iz Moskve Slobodan Samardžija razgovarali su o izveštaju koji u američkom Kongresu traže o vojnoj saradnji Srbije i Rusije.
Kome smeta ta saradnja kada Srbija sa NATO-om mnogo intenzivnije sarađuje? Hoće li Vašington postavljati ultimatum predsedniku Srbije tokom njegove posete SAD?
S obzirom na agendu poznatu javnosti, pritisaka će biti, smatra Gajić. Neprijatne teme, kaže Gajić, poput slučaja braće Bitići i paljenja američke ambasade u Beogradu, koje su na dnevnom redu Vučićeve posete Vašingtonu, predtekst su za pritiske i ozbiljnije zahteve.
„Očigledno su svi ti zahtevi usmereni na dve ključne teme — pitanje Kosova i pitanje srpsko-ruske saradnje, pre svega u vojnom domenu. To je ono što najviše interesuje Amerikance, odnosno duboku državu, s obzirom da su te zahteve u Predstavničkom domu predložili demokratski kongresmeni koji su pripadnici duboke države“, kaže Gajić.
Kongresmeni su zvanično zatražili od američkog ministarstva odbrane da se od Srbije informiše o srpsko-ruskoj vojnoj saradnji, kaže Gajić i dodaje da je bilo još devet zahteva koji su usmereni protiv rusko-američke vojne saradnje koju pokušava da uspostavi aktuelni američki predsednik Donald Tramp. Zato Vučićevu posetu Vašingtonu treba posmatrati u širem kontekstu rusko-američkih odnosa smatra Gajić.
Zahtev da predsednik Srbije „referiše“ svom domaćinu, američkom potpredsedniku Majku Pensu, vojnu saradnju sa Rusijom, Gajić naziva izuzetno velikim pritiskom.
„To je i vid ponižavanja te države. I ako se i pristaje na taj odnos, to je dodatni vid ponižavanja jer onda se gubi kredibilitet prema drugim stranama, naročito prema onoj strani sa kojom se razvija paralelna saradnja. U slučaju da Srbija ispostavi račun, automatski bi značilo da Srbija u očima Rusije i svake treće strane koja bi želela da razvija saradnju, pala u njihovim očima i da više nije kredibilan partner za razvijanje bilo kakvih odnosa“, kaže Gajić.
Cilj SAD, u trenutku kada se EU nalazi na prekretnici, jeste da pojačaju svoj uticaj, kaže Slobodan Samardžija:
„Ono što je problem kod Amerikanaca je to što bi nova Evropa, onakva kakvu pokušavaju da kreiraju Francuska i Nemačka, bila više sklona saradnji sa Rusijom i Kinom. To je ono što Americi ne odgovara“, smatra Samardžija.
I on se slaže sa Gajićem da od toga kako će se Srbija postaviti prema zahtevima Amerikanaca zavisi njen kredibilitet.
Srpska pozicija u Vašingtonu ne može da se ojača ni argumentom da je vojna saradnja sa NATO-om višestruko veća nego sa Rusijom, što se može zaključiti po broju održanih zajedničkih vojnih vežbi, kaže Gajić. Cilj američke politike prema Srbije je, smatra Gajić, svesti srpsko-rusku saradnju na nulu i da se Srbija kompromituje pred svim svojim partnerima koji Amerikancima nisu po volji.
U slučaju da se Srbija iskompromituje u Vašingtonu, došlo bi do odlaganja isporuke oružja iz Rusije, smatraju sagovornici Miroslava Lazanskog, a i u vlasti i opoziciji u Srbiji postoje oni koji, kako Gajić kaže, jedva čekaju da Srbija odustane od saradnje sa Moskvom.
Od posete Vašingtonu, pored žestokih pritisaka, Gajić očekuje da će predsednik Srbije po povratku izjaviti da je održao Srbiju na putu neutralnosti.
„Pokušaće da napravi neke dogovore, da izvrda i da možda pod pritiskom dâ neka obećanja o kojima mi sada ne znamo ništa jer ne vidimo celu sliku, šta se zapravo od njega traži“.
Još jedno ključno pitanje biće otvoreno u Vašingtonu, a to je izgradnja ruskog gasovoda kroz Srbiju.
„Mislim da su svi pritisci i pokušaj kompromitacije Srbije u saradnji sa Rusijom na vojnom i političkom planu sada intenzivirani zbog cele priče za izgradnju tog gasnog koridora“, kaže Gajić.
Stabilizacija Balkana je ključna, a njeni protivnici su najpre Amerikanci, kaže Samardžija, jer Rusija i Turska su balkanskim zemljama, kako kaže komšije.
„Sumnjam da bi iko u Srbiji voleo da se nalazi na mestu Aleksandra Vučića u Vašingtonu, jer verovatno će tamo biti svega i svačega što se tiče pritisaka“, kaže Samardžija.
