U poslednjih nekoliko decenija zadesili su nas ratovi, stradanja, sankcije, kriza, elementarne nepogode, odliv mozgova, bela kuga… Cinici bi rekli da nas je samo kuga zaobišla, ali izgleda da bi i ona mogla pokucati na naša vrata.
Krajem prošle godine, Svetska zdravstvena organizacija (SZO) saopštila je kako sumnja u pojavu još jedne epidemije kuge na Madagaskaru. Bolest, koja je kao bubonska kuga od Srednjeg do 17. veka, pokosila milione ljudi u Evropi.
Reč je o jedinoj pošasti koju je čovečanstvo počastilo personifikacijom jednog od jahača apokalipse, o bolesti za koju prosečni Evropljanin smatra da pripada dalekoj prošlosti.
Da to nije tako pokazuje primer američke države NJU Meksiko, koja je ove godine zabeležila tri slučaja obolela od kuge. Iako SAD godišnje beleže prosečno sedam slučajeva, ovo bi mogla biti rekordna godina. U razdoblju od 2010. do 2015. godine, prema SZO, u Sjedinjenim Državama je bilo najmanje 39 obolelih, od kojih je petoro umrlo.
Inače, od kuge se najviše strada na Madagaskaru, čak tri četvrtine svih slučajeva zabeleženih u svetu otpada na ovu zemlju, koja nije ni najsiromašnija, ni nefunkcionalna, niti je razdiru ratovi. Od 2010. do 2015. godine tamo je registrovano 3.248 obolelih i 584 umrlih pacijenata.
U januaru je SZO obznanila još jednu epidemiju—obolele su 62 osobe u području u kojem nije bilo kuge još od 1950. godine.
Kongo je na drugom mestu, u njemu je za pet godina registrovano 586 osoba obolelih od kuge i čak 67 mrtvih. Slede Uganda sa 72 obolela slučaja i Tanzanija sa 61, Peru sa 66. Osim toga, sporadičnih slučajeva bilo je još u centralnoj Aziji, Kini, Južnoj Americi…
Najčešći oblik kuge je onaj bubonski, koji ubija između 30 i 60 posto obolelih. Ređi oblik je plućna kuga.
SZO svake godine zabeleži više od 2.000 slučajeva zaraženih kugom, ali zahvaljujući sve moćnijim antibioticima, od ukupnog broja zaraženih godišnje umire njih oko deset odsto. To znači da smo za sada zaštićeni dometima moderne medicine, ali ovakvi odnosi bi se uskoro mogli promeniti, jer su poslednja istraživanja pokazala da prenosioci kuge postaju sve otporniji na antibiotike. Sve to povećava strah od izbijanja epidemije bolesti od koje je stradalo oko 200 miliona ljudi.
