Sporazum je stupio na snagu 9. jula. Pa ipak, Tel Aviv kategorički ne dopušta čak ni mogućnost prisustva ili kretanja iranskim vojnicima na teritoriji Sirije, u okolini Golanske visoravni. Na ovo je još jednom skrenuo pažnju ministar odbrane Izraela.
Može li Izrael da sruši sporazum i zonu deeskalacije u Siriji uprkos rusko-američkom sporazumu? Ruski orijentalista Vladimir Sažin za Sputnjik kaže da Izrael u datim okolnostima nije mogao da se suzdrži od reakcije:
„Tel Aviv kategorički ne dozvoljava čak ni mogućnost prisustva ili kretanja iranskih vojnika i pripadnika pokreta Hezbolah u blizini svoje granice u oblasti Golanske visoravni. Izraelsko rukovodstvo insistira da iz Sirije izađe veći deo iranske vojske, iračkih ustanika i pripadnika Hezbolaha“.
Kao odgovor na vatru sa sirijske teritorije Izrael redovno nanosi udare avijacijom u okolini Golanske visoravni i po teritoriji Sirije, konkretno po ciljevima proiranskih grupa. Poslednjih nedelja, tačnije od 24. juna do 2. jula, izraelska avijacija je bombardovala golanski region sa sirijske strane.
„Još je u martu u Moskvi, kako tvrde posmatrači, izraelski premijer Netanijahu zamolio predsednika Putina da podrži ideju o ’zoni bezbednosti‘ oko Golanske visoravni, gde bi bilo zabranjeno iransko ili proiransko prisustvo“, navodi Sažin.
Nema sumnje da se formiranje južne zone deeskalacije tiče interesa mnogih igrača na sirijskom polju. Problem je u tome što su interesi svih ovih igrača potpuno suprotni.
„Pa ipak, važno je naglasiti da bi ovo trebalo da bude zona bezbednosti u regionu gde vlada napetost na sirijsko-izraelskoj granici — da spreči da dođe do konflikta između iranske vojske, proiranskih ustanika i Hezbolaha sa izraelskom vojskom“, naglašava Sažin i dodaje da bi zona trebalo da smanji rizik od stvaranja još jedne užarene tačke, koja bi bila problem ne samo na teritoriji Sirije već i čitavog Bliskog istoka.
Specijalni izaslanik UN za Siriju Stafan de Mistura ispravno smatra da je uspostavljanje režima primirja na jugozapadu Sirije značajan korak za regulisanje konflikta, veruje naš sagovornik i dodaje:
„Pa ipak, delovanje Rusije, koja u rešavanju ovog pitanja sarađuje sa SAD, Jordanom i čak Izraelom, možda se neće dopasti Iranu, što bi u perspektivi moglo da se odrazi na odnose sa Teheranom i saradnju povodom Sirije“.
Stoga bi Moskva morala da utvrdi koji su ciljevi protivnika stvaranja južne zone deeskalacije, zaključuje ekspert.