Reporter prestižnog lista je nimalo korektno analizirao Đokovićev put od četvorostrukog uzastopnog Grend slem šampiona do trećeg tenisera sveta, dohvativši se usput njegovog privatnog života, odnosa sa saradnicima, medijima.
Iako mu je glavno pitanje šta je dovelo do Đokovićevog sunovrata sa teniskog trona, kroz tekst se dominantno javljaju njegovi maliciozni komentari nedostojni renomea takvog lista.
Tekst Brajana Filipsa prenosimo u celosti:
Pratim Novaka Đokovića kako igra tenis više od decenije, ali ga nikad nisam znao. Teško ga je pročitati, što je čudno, jer mali broj igrača izgleda toliko zabrinuto, čak depresivno, da to nešto znači. Kada mislite na Rodžera Federera ili Rafaela Nadala, preplavi vas poplava jasnih osećaja. Kada mislite na Đokovića, mozak vam zuji od protivrečnosti.
Bio je, u različitim trenucima, impulsivni klovn, koji je imitirao druge igrače kako bi zasmejavao ljude. Takođe i iritantan, radije je glumio povredu nego se borio do poraza, „spojler“, moralista, dijetalni guru. Na nekim mestima je nekim ljudima bio figura nejasnog religioznog značaja. Bio je političar, prilagođavao je izjave pred kamerama, bio je brižan muž i otac. Bio je umirujući patrijarh. Bio je gubitnik. Bio je genije. Budala.
Đoković je ispao sa Vimbldona, povukao se zbog povrede lakta u drugom setu četvrtfinalnog meča sa Tomašom Berdihom. Ne zavaravajte se, njegovo odsustvo je još samo jedna ličnost, nova kontradiktornost. Kroz to, on će tokom poslednjeg vikenda Ol Ingland klaba postati veći od većine igrača koji su i dalje tu prisutni.
Tako je cele godine. Đokovića nema nigde, misteriozna je žrtva nečega za šta niko nije siguran šta je. Istovremeno, on je svugde, kao kralj na bolovanju. Kao pitanje bez odgovora.
Bilo je to pre godinu dana, zapamtite, Đoković je uživao u nemilosrdnom gaženju kroz muški tenis. Osvojio je četiri Grend slema u nizu, šest od poslednjih osam. U svakom intervjuu posle meča se kezio od zadovoljstva.
Kako se osećaš tamo, Novače?
Kako uspevaš da izgleda tako lako, Novače?
Kada ćeš se kandidovati za predsednika Srbije, Novače?
Tada, kada je izgledalo da je nezaustavljiv, kada su ljudi ozbiljno počeli da pričaju o lakom obilaženju Nadala i Federera po broju GS, nešto je krenulo užasno loše. Još uvek nije potpuno jasno šta. Ali počelo je prošlog leta, baš kada ga je Sem Kveri šokirao u trećem kolu Vimbldona.
To je okončalo niz Grend slemova. Izgubio je prvo mesto na ATP rang-listi u novembru. Izgubio je u prvom kolu Olimpijskih igara, u drugoj rundi Australijen opena. Igrao je četvrtfinale Rolan Garosa, ali ga je „počistio“ Dominik Tim u tri seta. U poslednjem, nije osvojio nijedan gem.
Kako je prethodno pobeđivao, sada je izgubio. Na terenu, izgledao je toliko bedno kao da je lud. Sada je korenu svoje nervoze dodao ovu neku vrstu divljeg pogleda, ubrzanog uzbuđenja, kao neko ko ne može da spava.
Šta se dogodilo, Novače?
Novak, miljenik publike, nikad nije otpustio nekoga. Toliko pazi da bude dobar momak, dobronamerni poltron, to je ličnost koja mu je važna. Kada želi da se reši zaposlenika, ono što se dogodi je „rastanak“ uz „međusoban dogovor“, a zaposlenik izda sjajno saopštenje u kojem ističe kako je bio privilegovan što je radio sa Đokovićem.
U maju se rastao, uz međusoban dogovor, sa celim stručnim štabom.
Šta nije u redu, Novače?
Ono što je najbizarnije, tokom cele ove faze poricanja, je koliko nije bio sposoban da to objasni. Novaku je jezik bio zavezan. „Nije ništa fizički“, rekao je u avgustu, što je najjasnije objašnjenje koje je ponudio za svoje „čišćenje“, „Neke druge su stvari kroz koje prilazim privatno".
Naravno, neke privatne… stvari. Teniski mediji su skoro ritualno oprezni. Tabloidi furiozno spekulišu o stanju Đokovićevog braka. Prave elaborate o teorijama ranjenog dostojanstva Jelene Đoković. Džon Mekinro je podigao malo prašine kada je uporedio Đokovićev pad sa Tajgerom Vudsom. Ali najvećim delom, što se više približite samoj igri, većina učesnika ističe Đokovićev pad pažljivim, nejasnim terminima poštovanja.
Nejasnoća može biti odgovarajuća. Đokovićev brak, ako je to uopšte problem, mene se ne tiče. (Što ne znači da mi nije fascinantno). Međutim, dezorjentišuće je videti pad ovog sjajnog igrača u praznini ubrzanog eufemizma.
Đokovićeva propast pomogla je Federeru i Nadalu da osvoje Grend slemove. Učinio je Endija Marija najboljim teniserom sveta. Pa ipak, kada pokušamo to da objasnimo, čudno je zamagljeno, tračak trača. Ostavlja Đokovićev identitet još manje jasnim, redak slučaj kada nas nedaće ostavljaju bez znanja o igraču.
Usput sam naučio mnogo o koracima koje Đoković preuzima da preokrene situaciju. U jednom trenutku je zaposlio gurua specijalizovanog za mnogo zagrljaja, neka vrsta nju ejdža je još jedna od njegovih ličnosti. Ne znam mnogo o tome šta nije u redu, ili kako se oseća.
Izgledao je bolje pre povrede ove nedelje. Da li je na pravom putu. Osvojio je Istborn, turnir za zagrevanje pred Vimbldon. Doveo je Andrea Agasija, koji zna kako se vratiti, kao besplatnog savetnika. Ali sada je izjavio da će odsustvovati mesecima, i da ima problema sa laktom više od godinu i po. To može da razjasni stvari, ako je tačno. Ali je on takođe neprestano ponavljao da nije povređen.
Pitam se kako ovo izgleda za njega. Za igrača namazanog kao što je Đoković, željnog divljenja, mora da je mučno naći se u centru bezličnog skandala. Drugi igrači pišu memoare, Đoković je objavio knjigu o ishrani i životnom stilu. On je neko ko želi manje da zna nego da bude u pravu. Mora biti ispred kamera, ali želi da ga uhvate iz određenog ugla, u određenom svetlu.
Dakle, možda ovaj svet kontrolisanog eufemizma, ovaj polujavni-poluprivatni, može da mi pomogne da shvatim njegov karakter na kraju. U svakom slučaju, to je svet koji je sam napravio.
