U pismu je autor naveo da su među primaocima pisma „službenici CIA i drugih obaveštajnih agencija, mediji, nevladine organizacije i međunarodni fondovi“. Prepiska, prema njegovim rečima, „sadrži dokaze o tome ko je odgovoran za formiranje planova u zemljama širom sveta“.
„Forin polisi“ iz bezbednosnih razloga nije naveo ime zvaničnika. Međurim, list „Komersant“ uspeo je sazna da je njegovo ime Robert Oto; arhiva sa njegovom prepiskom objavljena je 10. jula na sajtu „Pejstbin“.
Kako piše „Komersant“, značajan deo prepiske su reference na članke ruskih medija koje su Oto i njegovi primaoci slali jedni drugima, kao i objavljivanja na društvenim mrežama ruskih političkih i javnih ličnosti, od Alekseja Kudrina do Igora Strelkova.
U prepisci se, na primer, nalazi profil šefa administracije predsednika Rusije Antona Vajnoa, sastavljen od podataka iz otvorenih izvora. Nekoliko pisama posvećeno je onima koji učestvuju na sastancima Saveta bezbednosti Rusije, kao i prelasku Vjačeslava Volodina iz Kremlja u Državnu dumu, piše „Komersant“.
Sagovornik „Forin polisija“ koji je bio u prepisci sa žrtvom hakera, nazvao je Otoa (bez pominjanja njegovog imena), „možda glavnim u obaveštajnoj službi za Rusiju u celoj američkoj vladi“. „On zna više o tome šta se dešava tamo nego bilo ko drugi“, rekao je on.
Stejt department je odbio da potvrdi ili negira autentičnost pisama i činjenicu da je došlo do hakovanja.
Neki sagovornici lista smatraju da iza hakovanja može da stoji Rusija, ali drugi ističu da je za hakovanje elektronske pošte Otoa mogao da bude zainteresovan bilo ko. Prema rečima jednog od sagovornika „Forin polisija“, nedavno je hakovana pošta najmanje još jednog eksperta za Rusiju, naučnika iz Australije.
