Inicijator nacrta zakona je kongresmen iz države Masačusets Džozef Kenedi, koji objašnjava da je to neophodno usled mešanja Moskve u predsedničke izbore u Sjedinjenim Američkim Državama.
Ako centar bude osnovan, on će biti pod upravom šefa Nacionalne obaveštajne službe SAD, a u njegovom sastavu će biti saradnici CIA, FBI, Stejt departmenta, Pentagona, Ministarstva pravde i drugih resora.
Američki list „Boston herald“, koji se poziva na izjavu samog Džozefa Kenedija, piše da je za realizaciju Kenedijeve inicijative potrebno 20 miliona dolara.
Nova struktura trebalo bi da štiti SAD od „ruskih intervencija“ i da koordinira dejstva američkih vlasti.
„Bez snažnog i usaglašenog odgovora američkih vlasti neprijateljski napadi na izborni sistem, ekonomiju i državnu bezbednost SAD u budućnosti će biti sve češći i jači. Ujedinjenim naporima naših agencija i saveznika pred licem zajedničke pretnje, centar za reagovanje pomoći će vlastima da pruže otpor takvim intervencijama“, saopštio je kongresmen na svom zvaničnom portalu.
Prema dokumentu, među zadacima centra će biti sinhronizacija i analiza informacija koje se tiču Rusije, a dolaze od obaveštajne zajednice, pravosudnih organa i diplomatskih kanala.
U Kongresu smatraju da pretnju za Vašington pogoršava nedostatak kadrova u predsedničkoj administraciji koji treba da zaštite nacionalnu bezbednost zemlje.
„Bela kuća nije predložila nikakve kandidate za dužnost zamenika državnog sekretara za Evropu, Aziju i Bliski istok. Upravo ti državni činovnici treba da rade sa našim saveznicima na tome da se pošalje snažan odgovor Rusiji“, saopšteno je u dokumentu.
Kongresmen Kenedi precizirao je u dokumentu da će u sastavu budućeg centra biti predstavnici CIA, Stejt departmenta, Pentagona, Ministarstva za unutrašnju bezbednost, Ministarstva finansija, Ministarstva pravde i FBI.
Prema nacrtu, centar će svake godine dostavljati komitetima Kongresa SAD izveštaje o ruskoj pretnji.
Najcrveniji telefon
Nije isključeno da je novi talas inicijativa usmerenih protiv Rusije na Kapitol hilu povezan sa nedavno objavljenim izveštajem agencije „Blumberg“. Trinaestog juna ona je, pozivajući se na neimenovane izvore, objavila podatke o tome da je broj hakerskih napada iz Rusije bio mnogo veći nego što je ranije saopšteno.
Prema navodima „Blumberga“, prošle godine su hakovani birački sistemi 39 od 50 država. Razmere novonastale situacije uplašile su prethodnu administraciju Baraka Obame, koja je, kako navodi agencija, bila prinuđena da se sa Moskvom poveže korišćenjem „crvenog telefona“, specijalnog i zaštićenog kanala za vezu dve države.
Nova struktura bi trebalo da radi osam godina i da se finansira kroz Nacionalnu obaveštajnu službu SAD.
Američki mediji, pre svih „Vašington post“, saopštili su ranije da je Kremlj angažovao hakere koji uz pomoć sajber-oružja mogu da naruše rad elektromreže u SAD.
