Američki naučnici prikupili su podatke „planetarnih razmera“ sa pametnih mobilnih telefona ne bi li utvrdili koliko smo zaista aktivni.
Istraživači Univerziteta Stanford analizirali su 68 miliona sati aktivnosti, prateći ljude iz minuta u minut i zaključili da je prosečan broj koraka koje čovek dnevno napravi 4.961.
Prosečan stanovnik Hongkonga je na vrhu liste sa 6.880 koraka dnevno dok su Indonežani na dnu sa 3.513 koraka dnevno, navodi „Bi-Bi-Si“.
Globalnu mapu lenjosti možete pogledati OVDE.
Nalazi su otkrili zanimljive detalje koji bi mogli pomoći u borbi protiv gojaznosti.
Većina pametnih telefona ima ugrađen akcelerometar koji može da broji korake i istraživači su koristili anonimne podatke o više od 700.000 ljudi koji su koristili aplikaciju za praćenje aktivnosti „Argus“.
Jedan od istraživača, profesor biotehnike Skot Delp, izjavio je da je ova studija veća hiljadu puta od svih prethodnih studija o ljudskom kretanju.
Nalazi su objavljeni u časopisu „Nejčer“ i autori studije navode da rezultati daju važne preporuke za poboljšanje zdravlja ljudi.
Na primer, prosečan broj koraka u jednoj zemlji izgleda da je manje bitan za nivo gojaznosti.
Ključni faktor je „nejednakost u aktivnosti“, što je nešto kao nejednakost u bogatstvu, osim što se umesto razlike između bogatih i siromašnih pravi razlika između lenjivaca i aktivnih.
Što je veća nejednakost u aktivnosti, veća je i stopa gojaznosti.
„Na primer, Švedska je imala najmanju razliku između aktivnosti bogatih i siromašnih i ima jednu od najmanjih stopa gojaznosti“, rekao je Tim Althof, jedan od istraživača.
SAD i Meksiko imaju približno istu stopu prosečnog broja koraka, ali SAD imaju veći nivo nejednakosti u aktivnosti i gojaznosti.
Istraživače je iznenadio rezultat da je nejednakost u aktivnosti dobrim delom uslovljena razlikama među polovima.
U zemljama poput Japana, sa niskim nivoom gojaznosti i razlikama u aktivnosti, muškarci i žene ostvarili su približno iste rezultate, ali u zemljama visoke nejednakosti, poput SAD i Saudijske Arabije, žene su mnogo manje aktivnije od muškaraca.
„Tamo gde je nejednakost u aktivnosti najveća, ženska aktivnost je dramatično smanjena u odnosu na mušku. Negativne posledice gojaznosti znatno više utiču na žene“, rekao je jedan od istraživača Jure Leskovec.
Tim sa Stanforda tvrdi da je otkrio globalne obrasce gojaznosti i da je našao nove ideje za rešavanje tog problema.
