Strah od terorizma je zarazan

Kurijel, rodom iz Meksika, svojevremeno je radio u policiji. Tokom studija, on je u Londonu razradio vrlo jednostavan matematički model, koji omogućava da se objasni zašto se ljudi izrazito boje kriminala i terorizma. Rezultati istraživanja su posebno interesantni imajući u vidu da je statistički gledano, za veliki broj ljudi, opasnost da će postati žrtve terorizma zapravo veoma niska.

Da bi se ocenilo kako stanovništvo doživljava opasnost koja vreba od kriminala ili terorizma, Kurijel je podelio ljude u tri grupe. U prvu grupu je uključio većinu ljudi, koja praktično nije imala dodira sa kriminalom ili drugim zločinima. U drugu grupu je stavio ljude u čijem životu je povremeno dolazilo do kraćih kriminalnih epizoda.

Poslednja grupa se sastoji od relativno malog broja ljudi koji su svakodnevno izloženi viskom stepenu kriminala ili nasilja.

Tokom studije je ustanovljeno da se lica iz prve grupe, koja praktično nikada nisu bila žrtve bilo kakvog kriminalnog incidenta, osećaju bezbedno sve dok komuniciraju samo sa pripadnicima svoje grupe, odnosno sa ljudima koji isto tako nikada nisu bili žrtve nasilja. Strah se kod pripadnika prve kontrolne grupe javljao tek kada bi razgovarali i razmenjivali iskustva sa pripadnicima druge dve kontrolne grupe.

Prema matematičkom modelu, ako bi pripadnici prve grupe komunicirali sa makar 5 odsto pripadnika drugih grupa, više od polovine pripadnika onih koji realno nikada nisu doživeli bilo kakvo nasilje na svojoj koži počinjali bi da osećaju strah da će postati žrtve kriminalaca.

Studija je takođe pokazala da realno smanjenje stope kriminaliteta neće uticati na to kako ljudi doživljavaju strah od mogućeg nasilja.

„Koristeći matematičke modele, jednačine i teorije, došli smo do rezultata da je strah zarazan kada ljudi međusobno pričaju o opasnostima i nasilju“, navodi Kurijel.

​Kurijel je izračunao da zapravo veliki broj stanovnika Meksika uopšte nije ugrožen u tom smislu, odnosno da su male šanse da ikada postanu žrtve kriminalaca ili nasilnika:

„Mi smo došli do zaključka da je strah više ideja koju mi širimo među sobom, nego što je rezultat nekih realno loših iskustava koje je osoba osetila na svojoj koži. Zločini se zapravo ne dešavaju toliko mnogo i često, a pošto se mnogo ljudi boji da potencijalno može da postane žrtva — to znači da postoji nesrazmera između počinjenog terora i straha“, ističe Kurijel.

Autor studije se nada da će ovaj jednostavni matematički model i rezultati studije pomoći da se promeni način na koji veliki broj ljudi gleda na migracije i objektivne opasnosti od terorizma.

Kurijel se nada će ljudi postati svesni da postoji ova nesrazmernost između realnosti i informacija koje serviraju bilo njihove komšije ili mediji ili vlade drugih država.