„Od pokušaja Rusije da na silu prekroji međunarodne granice, do pokušaja Irana da destabilizuje Bliski istok, do globalne pretnje terorizma koji može da izvede napad bilo kada bilo gde, čini se da je svet danas opasniji nego nakon pada komunizma pre četvrt veka“, izjavio je Pens na Atlantskom savetu, aludirajući na raspad SSSR-a 1991. godine.
On je takođe naglasio da su Sjedinjene Američke Države u potpunosti spremne da izvrše svoje obaveze kao saveznika u okviru NATO-a i da se „pridržavaju principa da je napad na jednu (članicu NATO-a) napad na sve nas“.
„Sa pojavom neprijatelja, novih i starih, naša Alijansa mora da nastavi da se razvija da bi mogla da se suprotstavi pretnjama današnjice i sutrašnjice, a naročito protiv opasnosti od terorizma“, rekao je potpredsednik SAD.
Karakteristično je da se u svom govoru Pens pozvao na nastup predsednika Donalda Trampa na poslednjem samitu NATO-a. Međutim, šef države nije direktno govorio o spremnosti SAD na kolektivnu odbranu u skladu sa Članom 5 Povelje NATO-a, zbog čega su ga protivnici kritikovali. List „Politiko“ je čak saopštio da su u početku ministar odbrane, državni sekretar i savetnik za nacionalnu bezbednost pozivali Trampa da spomene Član 5, ali da ovih reči na kraju nije bilo u njegovom govoru.
Kasnije je Bela kuća objasnila da je predsednik mislio na princip kolektivne odbrane kada je govorio o američkoj posvećenosti Severnoatlantskom paktu.
Povećana pažnja ovoj temi izazvana je činjenicom da je Tramp više puta kritikovao saveznike NATO-a koji, po njegovom mišljenju, ne izdvajaju dovoljno sredstava za jačanje odbrane, previše se oslanjajući na SAD.