Predsednik sudskog veća je naredio njegovo puštanje, rekavši da je previše vremena prošlo otkad je delo počinjeno, te da kazna više nema pravnu snagu.
Poznati oligarh je 2012. godine optužen za proneveru 2,6 milijardi rubalja, počinjenu tokom gradnje dva elitna stambena kompleksa u Moskvi. Ojađeni kupci nikada nisu dobili svoje stanove, a vest o njegovoj slobodi ih je šokirala.
Oligarh je više od dve godine proveo u ruskom zatvoru čekajući presudu.
Uhapšen je po crvenoj poternici ruskog Interpola u Kambodži, gde se skrivao od ruskog pravosuđa, a neko vreme proveo je i u Izraelu, računajući da će dobiti državljanstvo. Pošto su se planovi izjalovili, prebacio se u Kambodžu, gde je kupio nekoliko ostrva i vodio raskalašan život.
U toj zemlji je bio i zatvaran, jer je, tokom dočeka Nove godine, pod uticajem alkohola svoje čuvare pobacao sa jahte u more.
U ruskim bogataškim krugovima Polonski je poznat kao majstor skandala i veliki ekscentrik.
Pre finansijske krize javno je obećao da će pojesti sopstvenu kravatu ako njegova firma „Miraks“ u roku od godinu i po ne doživi porast za četvrtinu. Pošto je omašio, javno je pojeo deo kravate.
U Moskvi se i dalje prepričava epizoda kada ga je u jednoj TV emisiji milijarder, bivši kagebeovac Aleksandar Lebedev nokautirao, tako da se ovaj prevrnuo sa stolice i pao sa podijuma.
Oštećeni Polonski se kasnije obraćao sudu tražeći da optuženi bude oslobođen jer je „psihički neuravnotežen“, ali sudija nije uslišio njegove zahteve, pa je Lebedev osuđen na društveno-koristan rad.
Polonski se spremao čak i za izlet do Međunarodne kosmičke stanice, nudio je kosmičkom centru 14 miliona dolara za to putovanje, ali od cele priče nije bilo ništa, jer nije prošao lekarsku komisiju.
Čak i dok je ležao u zatvoru nije mirovao. Obećao je da će napisati memoare i zbirku pesama, a pričao je i kako drugim zatvorenicima drži besplatne treninge i uči ih „kako da postanu uspešni“. Rekao je i da će se kandidovati na predsedničkim izborima, ali ne onim 2018. godine, već sledećim, i poručio je da će „sigurno biti predsednik Rusije“. Menjao je i izgled: puštao bradu i kosu, gojio se i mršavio.
Ovog, nekada najmlađeg ruskog oligarha, proslavile su i izjave da je „gubitnik svako ko u Rusiji ne postane milijarder“ i da „oni koji nemaju milijardu mogu da idu dođavola“.
Inače, prve veće pare Polonski je zaradio u Sankt Peterburgu, gde je sa svojim partnerom, sredinom devesetih, kao podizvođač uzeo da završi jednu zgradu. Vremenom se posao širio, Peterburg mu je postao tesan, pa se preselio u Moskvu. Preuzimao je na sebe da gradi elitne objekte sve dok banke nisu počele da mu odbijaju zahteve za kredite.
Zidao je kojekuda po Evropi, a crnogorskoj javnosti je dobro poznat kao vlasnik „Miraks grupe“, koja je pokrenula gradnju tirističkog naselja na brdu Zavala u Budvi. Obećavao je Crnogorcima kule i gradove, a malo šta je završio. Firma je bankrotirala, a radovi na Zavali su stali. Ekonomska kriza 2008. godine označila je i početak njegove poslovne propasti.
U Budvi je, kažu, ostao upamćen po galantnosti i spektakularnim žurkama.
Moskovsku javnost najviše zanima čime će se Polonski baviti sada kada je pušten na slobodu. On je rekao da još nije rešio da li će ostati u zemlji ili će otići u inostranstvo, ali je poručio da će „preokrenuti svet“.
Pominjao je i da će se vratiti biznisu i ženi. Analitičari ga, međutim, ne vide ponovo u građevini. Za to su, kažu, potrebni novac, dobri odnosi sa vlastima i klijenti koji mu veruju. Ne zna se kako on sada stoji finansijski, ali se veruje da vlasti neće hteti da rade sa osuđenikom, a poverenje klijenata je izgubio.
Pojedini ruski mediji komentarišu da mu sada ne preostaje ništa drugo nego da zajedno sa svojom suprugom Olgom Deripasko, sa kojom se venčao dok je bio u zatvoru u Kambodži, razmisli o životu i počne da kuje nove planove.
