U Turskoj samo što se završio Svetski naftni kongres, na kome je učestvovalo oko 6.000 predstavnika međunarodne političke i biznis elite, koji su svetu dali jasne signale da je Evropi ruski gas potreban, te da je sve izvesnija izgradnja „Severnog toka 2“ i drugog kraka „Turskog toka“, kojim bi se ruski gas preko Turske dopremao do Evrope.
Postavlja se pitanje, hoće li Amerikanci opet umešati prste i pokušati da pokvare planove baš kao što je to bio slučaj sa „Južnim tokom“?
Miloš Zdravković, stručnjak za energetsku efikasnost, kaže da je svima sada već jasno da je dolazak američkog tečnog gasa u Evropu nezamisliv, te da je tako nešto inženjerski nemoguće odraditi.
Kako je objasnio, da bi se to realizovalo, pre svega je potrebno napraviti celokupnu infrastrukturu koja predviđa izgradnju gasovoda u SAD, koji bi povezao nalazište i luku na Atlantiku, zatim sagraditi samu luku i fabriku za preradu gasa u tečno stanje, nakon toga i celu flotu tankera koji bi prevozili taj gas preko okeana, a na kraju istu tu infrastrukturu i na evropskoj obali.
„Iz tog razloga je ta cela zamisao nemoguća, pogotovu kada se u računicu stavi koliko bi celokupna infrastruktura koštala. Američki gas će realno koristiti samo Amerikanci, ili eventualno azijsko-pacifičko tržište“, ističe on.
Sa druge strane, upozorava Zdravković, potražnja za gasom u Evropi je u porastu i očekuje se da će joj do 2020. biti potrebno 120 odsto više gasa nego danas, što iznosi oko 1.150 milijardi kubnih metara godišnje. Međutim, iako su pritisci iz Vašingtona i dalje prilično jaki, evropskoj privredi je jasno da je cena američkog gasa 2,7 puta veća od cene ruskog, a ukoliko bi se Evropa opredelila za američki gas, njena privreda bi se urušila.
Sociolog i doktor Slobodan Reljić trenutnu situaciju na energetskom planu objašnjava time da na Zapadu biznis više ne učestvuje u donošenju važnih odluka, dok kod Rusa i Kineza to nije slučaj. Rusija je, kako kaže, nekada izvozila ideologiju, ali sada izvozi biznis.
„Menja se odnos snaga u svetu, kao što je nekada bila ’vesternizacija‘, sada je aktuelna ’isternizacija‘, dakle, uspon Azije i pad Evrope. Međutim, ceo taj proces iziskuje velike napore i određene sukobe, koji će na kraju te borbe opredeliti ko će snabdevati svet gasom. Ovo jeste trusno vreme, a energetika je strašno moćno sredstvo za uspostavljanje novog svetskog poretka“, naglašava.
Prema Zdravkoviću, pojedine zemlje Zapadne Evrope i dalje pokušavaju da se vode ekonomskim interesima, stoga se i dalje glasno čuju oni koji podržavaju ideju izgradnje „Severnog toka 2“ uprkos činjenici da se ni „Severni tok 1“ ne koristi u punom kapacitetu.
Pa čak i Turska, nastavlja Reljić, koja ima izuzetno komplikovano unutrašnje stanje, predstavlja moćan rebus za Zapad, koji sve više gubi kontrolu nad njom, a sve zbog jakog lidera u figuri Redžepa Tajipa Erdogana. Stoga će se, kako dodaje, progon Erdogana nastaviti u budućnosti, uprkos činjenici da će Turska postajati sve važniji geopolitički igrač.
Govoreći o eventualnoj izgradnji drugog kraka „Turskog toka“ koji bi preko Turske za Evropu prošao kroz Srbiju, sagovornici Sputnjika kažu da bi to zaista bila dobra stvar, iako zemlje poput Srbije, Bugarske i Mađarske ne predstavljaju nikakav ekonomski interes za bilo kog proizvođača gasa, pa ni za Rusiju, pogotovu ako se sagleda ukupna cena izgradnje čitave neophodne infrastrukture.
Stoga sve, kako dodaju, zavisi isključivo od političke volje velikih igrača, budući da su na Starom kontinentu glavni kupci EU i Turska, dok manje zemlje treba da drže oči širom otvorene, kako bi zagrabile makar malo kolača koji se tu servira na tacni.
