Direktan stav srpskog predsednika Aleksandara Vučića upućen EU — da želimo da znamo da li je Evropa zaista zainteresovana za nas i u kom roku — novina je u političkom životu Srbije.
Činjenica da je Vučić jasno i glasno rekao Evropskoj uniji da „ne želimo više da slušamo obećanja i odugovlačenja“, sama po sebi nameće pitanje: Da li je Srbija izašla iz političke „anemije“, odnosno, da li je dovoljno ojačala da može sebi da dopusti da Briselu kaže šta misli?
Branko Radun, politikolog, uveren je da su ne samo Srbija već i Aleksandar Vučić danas dovoljno politički snažni, da više ne moramo da trpimo ucene iz EU.
„Srbija, takođe, ima veoma atraktivnu poziciju jer je interesantna i dugim velikim silama, kao što su Kina, Rusija… Srbija već ima neke alternative koje se naziru, ne kao projekat EU nego kao geopolitičke, ili dopune te priče o evrointegracijama. S druge strane, evrointegracije su stale u ovom delu Balkana, i Vučićev protest, ili zahtev, da EU više ne zamajava Srbiju, protest je u ime celog regiona“, objašnjava Radun, dodajući da se pokazalo da je EU dosta slaba, i da je Vučić ovom izjavom na neki način to samo obelodanio.
Slobodan Janković iz Centra za konzervativne studije kaže da naša država može i treba da upotrebi interesovanje velikih sila za nju, jer nam to, kako kaže, daje više prostora u spoljnoj polici.
„Srbija ima prostora da koristi privilegovanu poziciju da su za nju zainteresovane i Rusija i Kina, i tu poziciju i treba da koristi. Da li mi to koristimo dovoljno? Milim da ne. Ipak smo usmereni na EU. S druge strane, ovaj Vučićev poziv EU više razumem kao poziv da Brisel podrži politiku Vlade Srbije“, ističe naš sagovornik.
A kako ovo može da zvuči u samom Briselu?
Aleksandra Joksimović iz Centra za spoljnu politiku kaže da je EU svesna da joj je potreban povratak na Zapadni Balkan, posebno posle političkih kriza u regionu koje su pokazale da EU gubi instrumente uticaja. To se najbolje, kaže ona, videlo na primeru Makedonije, gde su se stvari smirile tek posle dolaska zamenika državnog sekretara SAD.
„Imajući u vidu da se i unutrašnje krize u EU zaokružuju, da antievropske stranke gube na značaju, i da se pojavila mogućnost za konsolidaciju unutar same EU, pojavio se i kapacitet za refokusiranje na Zapadni Balkan“, kaže ona, dodajući da se taj proces upravo dešava.
Naša sagovornica u to ime kaže da ni mi ni EU nemamo vremena za, kako je rekla, „zamor proširenja“, i da bi u tome mogla da se izgubi čitava decenija. Iz tog ugla, ona kaže da i u regionu i u EU postoje očekivanja — u kojoj tački treba da se susretnu Balkan i EU, i koji su to kriterijumi koji mogu da budu ispunjeni.
„U tom smislu i treba posmatrati zahtev da se više ne bude pokretna meta i da se dobije nekakav okvir u kom Srbija može da očekuje značajniji napredak u tom procesu. Milim da će Nemačka dosta raditi na tome da pridobije Francusku za dobijanje modela koji će davati više nade Zapadnom Balkanu, jer raste svest o tome da bez pune integracije ovog regiona on može da ostane neki ’trbuh EU‘“, zaključuje Joksimovićeva.
