„Mi Asada ne podržavamo, mi smo posvećeni rezolucijama Saveta bezbednosti UN. U slučaju Sirije, tamo piše crno na belo, za to su glasali svi — ’O sudbini Sirije može da odlučuje samo sirijski narod‘“, rekao je Lavrov, govoreći u fondu „Karl Kerber“.
„Mi ga ne podržavamo, samo apsolutno ne želimo da ponavljamo ono što se desilo u Iraku, gde su skoro sve naše zapadne kolege imale jednostavno krvoločnu želju da likvidiraju diktatora. Bojim se da i državu ne likvidiraju zajedno sa njim, jer su tamo (u Iraku) sada veoma komplikovani procesi“, dodao je Lavrov.
Želimo dobrosusedske odnose sa Ukrajinom
Moskva poziva zapadne zemlje da ne stavljaju Ukrajinu pred izbor „ili-ili“ — ili je ona sa EU ili je sa Rusijom, izjavio je ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov.
„Mi zaista želimo dobrosusedske odnose sa Ukrajinom i želimo da naše zapadne kolege, koje izgrađuju veliki broj svojih programa, uključujući i ’Istočno partnerstvo‘, ne stavljaju naše susede, Ukrajinu i bilo koju drugu zemlju, pred izbor ’ili-ili‘“, naglasio je Lavrov.
„Istočno partnerstvo“ predstavlja političku inicijativu EU koja je usmerena na zbližavanje sa Evropskom unijom šest istočnih suseda — Jermenije, Azerbejdžana, Belorusije, Gruzije, Moldavije i Ukrajine.
„Mi zaista želimo da Ukrajina bude normalna i demokratska država, da vlast, koja je još uvek u velikoj meri u rukama ekstremista koji se nikome ne potčinjavaju, uključujući i njihovog vrhovnog komandanta, bude eliminisana“, dodao je Lavrov.
„Želimo da vidimo Ukrajinu kao stabilnu zemlju, gde sve jezičke, verske i nacionalne manjine žive slobodno i uživaju sva prava predviđena međunarodnim konvencijama, uključujući i konvenciju Saveta Evrope i zemlje u kojoj se ne stvara veštački rusofobična politika“, naglasio je on.
O antiruskim sankcijama
Rusija se neće mešati u pregovore o ukidanju antiruskih sankcija, izjavio je ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov.
„Podsetiću još jednom, iako je to očigledno, da je nametanje sankcija isključivo pravo Saveta bezbednosti UN, koja se koristi isključivo u interesu održavanja međunarodnog mira i bezbednosti. Želeo bih da ponovim — mi se nećemo mešati u pregovore o određenim uslovima za ukidanje sankcija“, istakao je Lavrov.
Pre dve nedelje Savet EU ponovo je produžio za šest meseci restriktivne ekonomske mere protiv Rusije. Brisel nastavlja da povezuje sankcije sa punom implementacijom Minskih sporazuma o Ukrajini. Ruska strana smatra da je to apsurdno, jer ne predstavlja stranu u sukobu. Moskva je kao odgovor na proširenje sankcija EU produžila period embarga na uvoz prehrambenih proizvoda do 31. decembra 2018.
O Minskim sporazumima
Moskva se nada da će Nemačka, Francuska i SAD uticati na Kijev da izvrši „Minsk 2“, izjavio je ruski ministar.
„Smanjenje napetosti na našem zajedničkom kontinentu moglo bi da doprinese rešavanju unutrašnje ukrajinske krize kroz punu, doslednu i pravednu realizaciju minskog paketa mera. Zasad sposobnost Kijeva da pređe svoj deo puta izaziva ozbiljne sumnje i nadamo se da će Nemačka i Francuska kao partneri u ’normandijskom formatu‘, kao i SAD, koje imaju poseban uticaj na kijevski establišment, iskoristiti svoj uticaj kako bi promenile ovu situaciju“, naglasio je Lavrov.
O mešanju u izbore
Optužbe za mešanje Rusije u izbore u Evropi predstavljaju destruktivan pristup, iako Rusiji laska da je smatraju zemljom koja odlučuje o sudbini sveta, rekao je šef ruske diplomatije.
„Nama, naravno, laska što nas predstavljaju kao zemlju koja može da odlučuje o sudbini sveta, i u SAD, u Nemačkoj“, rekao je Lavrov.
Prema njegovim rečima, da je to tako, „sve bivše sovjetske republike ne bi bile ni blizu tako nastrojene prema Moskvi kako što su sada. Verovatno ne bi bilo ni ukrajinske krize, ne bi bilo ni drugih problema, između ostalog ni onog sa Pridnjestrovljem“.
„Mislim da je to veoma destruktivan pristup“, dodao je Lavrov. On je naglasio da za osam meseci nije dostavljena nijedna konkretna činjenica koja bi potkrepila optužbe o mešanju.
Rusija ne želi da oslabi EU
Ministar spoljnih poslova Rusije nazvao je izjavu o želji Rusije da oslabi u Evropsku uniju „apsurdnom“.
„U suprotnosti sa zdravim razumom, ponovo čujemo da Rusija želi da oslabi Evropsku uniju, gotovo da je podeli. Otvoreno govorim da su ove izjave apsurdne“, rekao je Lavrov.
„Želimo da vidimo EU kao jedinstvenog i jakog igrača koji može sâm, bez sugerisanja i smernica sa strane, da odredi svoje spoljnopolitičke prioritete na osnovu istinske ravnoteže interesa svih svojih članova“, rekao je ruski ministar.
Lavrov je takođe rekao da se nada da će evropske zemlje odustati od izgradnje politike prema Rusiji „po principu najmanjeg imenioca, kada se očigledne prednosti saradnje žrtvuju zbog malobrojne, ali, nažalost, agresivne grupe rusofoba“.
Rusija se neće odreći vojnih vežbi „Zapad 2017“
Rusija ne namerava da ugađa zapadnim zemljama i odustane od održavanja zajedničkih vojnih vežbi sa Belorusijom „Zapad 2017“ koje su planirane za jesen, rekao je Lavrov.
„Održaćemo vojne vežbe“, rekao je ministar.
Rusko-beloruske vojne vežbe „Zapad 2017“ biće održane od 14. do 20. septembra.
Nema progresa u rešavanju letova iznad Baltika
Nema napretka u rešavanju problema letova iznad Baltičkog mora, izjavio je ruski ministar.
„Naša zemlja je ovu inicijativu stavila na papir, dodatno smo razvili neke ideje i pre godinu dana na Savetu Rusija-NATO ove ideje preneli. Slučaj se ne pomera. Članice NATO-a koji su stalno pozivali na smanjenje tenzija i da se nešto pregovara, ne pokazuju veliki entuzijazam“, naveo je Lavrov.
Ranije je predsednik Finske Sauli Niniste predložio predsedniku Rusije Vladimiru Putinu da se složi o zabrani letova aviona iznad Baltičkog mora sa isključenim primopredajnicima.
