Komad plutajućeg leda težak više od triliona metričkih tona odlomio se od Antarktičkog poluostrva. Reč je o jednom od najvećih ledenih bregova koji su se ikada odvojili i koji nam pokazuje kako bi mogao da izgleda raspad Antarktika, piše „Njujork tajms“.
Pukotina duža od 120 kilometara razvila se poslednjih godina na plutajućoj ledenoj površini nazvanoj „Larsen C“, a naučnici koji su je nadgledali potvrdili su da je došlo do „pucanja ledenog konca“.
Ovaj događaj fundamentalno menja izgled Antarktičkog poluostrva, saopštio je „Projekt Mida“, istraživački tim univerziteta u Svonsiju i Aberstvitu u Britaniji, koji od 2014. nadgleda pukotinu.
„Preostala ledena ploča najmanja je u istoriji. To je velika promena. Mape će morati da se crtaju“, rekao je Adrijan Lakman, glavni istraživač „Projekta Mida“.
„Larsen C“, manju od dve ledene ploče koja su počele ranije da se odvajaju od Antarktika, zadržavala je relativno mala količina kopnenog leda i ne očekuje se da će značajno podići nivo mora. Međutim, na drugim delovima Antarktika slične ledene ploče čuva veća količina leda i naučnici strahuju da bi njihov budući kolaps gurnuo toliko leda u okean da bi nivo mora porastao nekoliko stopa. Nejasno je kad bi se to moglo desiti.
Krajem 20. veka, poluostrvo Antarktik koje izlazi iz glavnog tela Antarktika prema Južnoj Americi je bilo jedno od mesta na planeti koje se najbrže zagreva. To zagrevanje je usporeno u 21. veku ali naučnici strahuju da se led i dalje topi usled viših temperatura.
Neki od naučnika koji se bave klimatskim promenama veruju da je ljudsko ponašanje uzrok globalnog zagrevanja, dok drugi to osporavaju, s obzirom na veliku ulogu varijabilnosti u prirodi. Oni napominju da se ledeni bregovi odvajaju milionima godina.
Međutim, iz dva kampa na Antarktiku su se složili da bi odvajanje ledenih ploča sa poluostrva moglo biti slika onoga što će se dešavati sa glavnim delom Antarktika ukoliko se zagrevanje bude povećavalo, usled ljudskih aktivnosti.
