Usled nedostatka informacija o rezultatima dijaloga, list pretpostavlja da je manje iskusni političar Tramp izbegavao ozbiljne greške, a Putin je verovatno postigao više.
Značaj sastanka predsednika nije u detaljima, iako predloženi prekid vatre u Siriji može da dovede do spasavanja života u dramatičnom sukobu i stvaranju novih „zona bezbednosti“. Najvažnija stvar ovde je „obnavljanje dijaloga između SAD i Rusije nakon dugog perioda u kojem je pogoršanje odnosa dostiglo opasnu tačku“, tvrdi autor članka Dejvid Ignejšus.
Za Trampa je susret označio ispunjavanje spornog obećanja da će postići poboljšanje odnosa sa Moskvom. Tramp je o tome govorio s početka predizborne kampanje 2016. godine. Putinu je sastanak omogućio „da izađe iz senke“ posle perioda sankcija i diplomatske izolacije koji je usledio nakon prisajedinjenja Krima 2014. godine.
List „Fajnenšel tajms“ takođe ističe da glavni rezultat za sada može da se nazove želja koju su lideri pokazali za ponovno pokretanje rusko-američkih odnosa.
Autor „Vašington posta“ ističe da susreti na najvišem nivou mogu da budu opasni kada zapadni političari prave nerazumne ustupke autokratskim liderima, sa tragičnim posledicama. On podseća da se slično dogodilo u Minhenu 1938. godine i na Jalti 1945. Međutim, čini se da Tramp, uprkos svojoj nepopularnosti, pod naletom kritike nije dozvolio velike greške u Hamburgu.
List „Tajm“ piše da sada analitičari detaljno proučavaju čak i spoljašnje znake sastanka kako bi shvatili „koliko će prijateljski biti odnosi Putina i Trampa“.
S tim u vezi „Njujorker“ ističe da se „bromansa“ (muško prijateljstvo) između Putina i Trampa „ponovo vraća“. Kolumnista časopisa Džon Kasidi piše da je „Putin od sastanka dobio sve što je hteo — uveravanje SAD da će prekinuti raspravu o izborima i normalizovati odnose. Tramp može da kaže da je pokrenuo pitanje mešanja Rusije“.
Levičarsko-liberalni list „Nejšen“ ističe da je na ličnom nivou susret bio uspešan. „Prvo su se nespretno rukovali, ali su se nakon toga brzo otkravili. Zatim je Tramp nekoliko sekundi potapšao Putina po leđima, skoro kao brižan suprug“.
U Minhenu su 1938. godine Francuska, Engleska, Nemačka i Italija potpisale sporazum o predaji Nemačkoj Sudetske oblasti u Čehoslovačkoj. U Minhenu su takođe potpisani i sporazumi o nenapadanju između Nemačke i Francuske, kao i Nemačke i Velike Britanije. Ovi dokumenti otvorili su put prekrajanju granica u Evropi i Drugom svetskom ratu.
U februaru 1945. godine, nešto pre poraza nacističke Nemačke, na Jalti su se sastali lideri antihitlerovske koalicije: SSSR-a, SAD i Velike Britanije. Bile su skicirane sfere uticaja u Evropi, koje su je podelile na istok i zapad na više od 40 godina, praktično do raspada Sovjetskog Saveza.
