Reforma srpskog obrazovanja je najduži „reformski proces“ u Srbiji — traje skoro pola veka. Toliko je prošlo od prve obrazovne reforme, kada je u srpske srednje škole uvedeno usmereno obrazovanje.
Od mnogih reformi brzo se odustajalo, uvođene su nove mere, ali uvek parcijalno i nikada nisu sprovedene do kraja. Posle petooktobarskih promena, pokušaji „modernizacije“ srpskog obrazovanja intenzivirani su uz savetodavno učešće iz inostranstva.
Poslednja preporuka inostranih eksperata Saveta Evrope (SE), angažovanih na projektu „Jačanje integriteta i borba protiv korupcije u visokom obrazovanju“, glasi da bi srpsko Ministarstvo prosvete trebalo što hitnije da zameni prijemne ispite na fakultetima standardizovanim državnim maturskim ispitom.
Preporuka inostranih eksperata u skladu je sa srpskim zakonodavstvom, ona već postoji u Strategiji razvoja obrazovanja, a postoji i u celom svetu, kaže univerzitetska profesorka Srbijanka Turajlić. Zamenu prijemnih ispita na fakultetima velikom maturom, zajedničkim završnim ispitom u celoj zemlji ona smatra, kako kaže, logičnom, prirodnom i normalnom.
„Time omogućavate da, na bazi polaganja jednog ispita, svi građani države Srbije zaista mogu da se rangiraju i mogu da odu na studije koje žele, koje im najviše odgovaraju, a za koje su se kvalifikovali. Ovako, imate sistem pogađanja, na kom fakultetu ću da polažem prijemni, pa da stvar bude gora, polaže se tri puta prijemni. Pogledajte kada je polaganje prijemnih ispita u Beogradu. Matematika se polaže na ETF jednog dana, na FON drugog dana, a na Mašinskom fakultetu trećeg dana. Šta mislite, zašto je to tako? Da bi se tri puta uzeo novac od dece i da bi oni tri puta polagali istu stvar“, objašnjava Turajlićeva.
Prema rečima profesora beogradskog Tehnološko-metalurškog fakulteta Dragana Povrenovića, bilo bi potrebnije podići nivo prijemnih ispita na fakultetima. Uvođenje jedinstvenog maturskog ispita umesto prijemnih ispita Povrenović smatra kontraproduktivnim usrednjavanjem kvaliteta.
Za državu kao što je Srbija, kaže Povrenović, kojoj je potreban dinamičan razvoj od preko deset odsto potreban je, kako kaže, veoma kvalitetan visokoobrazovan kadar.
„Bilo bi važno da sami sebi predočimo koliko je ovakvih projekata, kao što je ovaj Saveta Evrope, dalo rezultat i šta je to što je nastavljeno posle završetka tih projekata“, kaže Povrenović.
Jedinstveni maturski ispit, prema Povrenovićevim rečima, neće poboljšati kvalitet, a s druge strane, trebalo bi godinama razvijati takav sistem, kao što je to bio slučaj u Francuskoj, kako bi se unapred znala pravila igre.
„Da bismo mi takav projekat sproveli, on bi mogao da se provede možda tek od 2030. Jer to onda znači da bi se od prvog razreda osnovne škole menjao pristup, sistem, poboljšao kvalitet i tek nakon toga omogućio upis na fakultet po takvom modelu“, kaže Povrenović.
Neđo Danilović, prorektor za nastavu univerziteta „Džon Nesbit“ (bivši univerzitet „Megatrend“) smatra da bi svaki društveni sistem morao da ima standardizovane kriterijume. Obrazovanje, kaže Danilović, takođe mora da ima standarde, a standardizovani maturski ispit, koji, kako kaže, postoji u celoj Evropi, može da se uvede i u srpski obrazovni sistem i da zameni pojedinačne prijemne ispite na fakultetima, koje Danilović naziva konzervativnim.
Prema Danilovićevim rečima, standardizovani državni maturski ispit trebalo bi da obuhvati četiri oblasti: prirodno-matematičku, biomedicinsku, tehničko-tehnološku i društveno-humanističku oblast.
„Moguće je u te četiri oblasti napraviti standardizovani državni maturski ispit koji bi svršeni učenici srednjih škola polagali. To bi bio ujednačen kriterijum za standardizovani državni maturski ispit i bilo bi ujednačeno znanje i nivo toga znanja bi se mogao meriti u vidu testa koji bi radili stručnjaci iz užih obrazovnih oblasti“, kaže Danilović.
