Portparol Kremlja Dmitrij Peskov navodi da je, sa stanovišta ruske strane, upravo faktor poznanstva najvažniji na predstojećem sastanku. A zapadni mediji upozoravaju: na sastanku u Hamburgu Putin će biti u prednosti jer ima mnogo veće spoljnopolitičko iskustvo. Brinem da bi SAD mogle biti nadigrane, kaže Evelin Farkaš, zamenica pomoćnika ministra odbrane SAD. Bivši američki ambasador u Rusiji Vilijam Berns objašnjava da će ruski predsednik doći na sastanak dobro pripremljen i savetuje da se i američka strana pripremi kako valja.
Putin je, kažu, poznat kao iskusan, vešt taktičar koji se brižljivo sprema za susrete i kog nije lako skrenuti s puta ka cilju koji je postavio. „Vašington post“ ruskog predsednika karakteriše kao „pronicljivog i nemilosrdnog protivnika“, navodeći da je „preživeo trojicu američkih predsednika, menjajući svoj imidž, ali ne i zahteve“.
Retko delegira ovlašćenja, dobro vlada temama razgovora, posebno energetikom, gde, kako navodi list, napamet zna sve činjenice i brojke. Dok nemački tečno govori, engleski je nedavno naučio, ali, ističu, povremeno popravlja prevodioca. Jedna od metoda mu je i kašnjenje na sastanke, pa je tako na susret sa Obamom na samitu G20 u Meksiku 2012. zakasnio 40 minuta, a bivšeg državnog sekretara Džona Kerija pustio je 2013. u Moskvi da ga čeka tri sata.
Tramp će biti četvrti američki predsednik s kojim će Putin imati prilike da se sastaje, posle Bila Klintona, Džordža Buša Mlađeg i Baraka Obame. S predsednicima iz redova demokrata ruski predsednik nije baš našao zajednički jezik: s Klintonom je kratko sarađivao jer ga je zatekao već na kraju mandata, dok Obama, koji je navodno želeo „restart“ odnosa, nije krio da je bolje komunicirao sa Putinovim prethodnikom na mestu predsednika Dmitrijem Medvedevom. Do kraja njegovog drugog mandata potrudio se da svom nasledniku maksimalno zagorča život time što će odnose s Rusijom dovesti na najniže grane od Hladnog rata.
Buš Mlađi je jedini s kojim je Putin uspostavio prijateljske odnose. Kada su se prvi put sreli u Sloveniji 2001. godine, otkrio je Buš, on je pogledao u oči Putinu i „video mu dušu“. Ruski predsednik ga je „kupio“ pričom o čudesnom krstiću koji mu je poklonila majka, a koji su pronašli radnici na mestu gde je potpuno izgorela njegova dača i koji otad stalno nosi.
Putin i Buš su jedan drugog su nazivali „prijateljima“, ne jednom se neformalno družili i išli zajedno u ribolov. To, međutim, nije uspelo da zaustavi pogoršanje u odnosima, a razloga je bilo napretek: rat u Iraku, američka PRO u Evropi, prvi ukrajinski „majdan“, kratki rat Rusije i Gruzije…
Iako je problema u rusko-američkim odnosima sada samo više, startna tačka Trampa u odnosima s Putinom je donekle drugačija: tokom predizborne kampanje oduševljavao se ruskim predsednikom, govorio da je Putin jači lider od Obame, ali je, kako se zahuktavala afera navodnog mešanja ruskih hakera u američke izbore, morao da „promeni ploču“ pa i da „zapreti“ da ume on i oštro ako zatreba.
Susret s Putinom je zato skopčan s čitavim nizom rizika za Trampa, pa će morati da se ponaša vrlo uzdržano i da, u senci impičmenta koja se nadvila nad njega, lavira na tankoj liniji između želje da popravi odnose s Moskvom i straha da ga opet ne proglase za „ruskog agenta“. Istovremeno, Trampova impulsivnost i nepredvidivost je faktor koji budi strepnju njegovog okruženja, ali i nešto s čim moraju da računaju u ruskoj delegaciji.
Američki predstavnici najavljuju da će centralna tema razgovora biti Sirija, uključujući formiranje bezbednih zona, borba protiv tzv. Islamske države, ali i sudbina sirijskog predsednika Bašara el Asada, kao i Ukrajina. Ruska strana navodi da će, pored Sirije, biti razmotrena pitanja saradnje u borbi protiv terorizma, dok domaćini Nemci, prema rečima šefa diplomatije te zemlje Zigmara Gabrijela, očekuju novo rešenje za razoružanje.
U Vašingtonu veruju da će Putin pokrenuti i pitanje antiruskih sankcija, kao i da će tražiti vraćanje dva diplomatska objekta na Long Ajlandu i u Merilendu koje su im Amerikanci oduzeli.
Sve u svemu, predstoje neizvesni razgovori dvojice lidera o krupnim i teškim pitanjima, pri čemu je, s obzirom na nivo neslaganja, teško očekivati njihovo brzo prevazilaženje. Jer Moskva je Vašingtonu ono što je i Vašington Moskvi: strateški protivnik u uređenju svetskog poretka, nuklearna pretnja, suparnik na poprištu ekonomije, energetike, medijske konfrontacije…
Ali kakav god bio ishod razgovora, jedno je izvesno: prvi susret Putina i Trampa imaće dalekosežni uticaj i posledice na bilateralne odnose, globalnu situaciju u svetu, ali i na unutarpolitičku scenu u SAD.
